Pravoslavni vernici proslavljaju praznik svetog proroka Jeremije, rođenog 600 godina pre Hrista, u selu Anatotu, u blizini Jerusalima.
Dar prorokovanja prepoznao je u svojoj 15-oj godini, od kada i počinje da proriče u vreme cara Josije. Caru Joakimu proreče da će njegov pogreb biti, kao da je magarac, odnosno da će njegovo telo izbaciti van Jerusalima, i da će se vući po zemlji bez pogreba.
Zbog ovoga je završio u tamnici, gde nije mogao da piše. Zato je pozvao Varuha, kome je diktirao svoja proročanstva. Car Joakim kada je video tu hartiju, bacio ju je u oganj. Ubrzo je sveti Jeremija izbavljen iz tamnice, a na Joakimu se ispunilo ono što je rekao.
Caru Jehoniji je prorekao da će završiti u Vavilonu i umreti sa celom svojom porodicom, što se i dogodilo. Za vreme cara Sedekija, Jeremija je stavio teret na leđa i išao po Jerusalimu i proricao da će grad pasti u ropstvo Vavilonjana.
U dolini Totef, gde su Jevreji prinosili decu kao žrtve idolima, prorok je rekao da će uskoro judejsko carstvo biti napadnuto. Uskoro su Vavilonci zauzeli Jerusalim, ubili cara Sedokiju, opljačkali i razorili grad. Na mestu gde su decu prinosili kao žrtve, pobili su mnogo Jevreja.
Sveti Jeremija je bio primoran od nekih Jevreja da krene sa njima u Misir. Tamo je proživeo još četiri godine, nakon čega je kamenovan od svojih sunarodnika, i tako je završio život.
Postoji predanje da je sam car Aleksandar Veliki posetio grob ovog sveca, i preneo njegove mošti u Aleksandriju.
Na Jeremijin dan ne otvaraju se britve i ne radi se ništa iglom i koncem. Ko bi na ovaj dan otvorio britvu, veruje se, na toga bi preko cele godine trčale zmije.
U nekim krajevima stari veruju da se na današnji dan ne valja ni češljati, da se ne bi izazivali ovi opasni gmizavci.