SNS Kragujevac: Kad je predsednik izabran, umesto - odabran

U jednom od najosetljivijih političkih trenutaka, naš predsednik je nastupio kao istinski državnik i lider

Čime je po ko zna koji put pokazao kako se ponaša predsednik koga nisu odabrali i instalirali razni centri moći, već ga je izabrao narod

Obraćanje predsednika Aleksandra Vučića javnosti u petak predveče svakako je potvrdilo najmanje dve notorne činjenice:

Prvo, da Srbija na čelu ima čoveka koji u svakom momentu pažljivo i s nepogrešivom preciznošću osluškuje i pravilno procenjuje šta misli njegov narod i građani zemlje na čijem je čelu, te u skladu s tim donosi najvažnije odluke. Kako, uostalom, i priliči istinskom državniku i lideru nacije.

Kao i da se pri donošenju i najtežih odluka Srbija rukovodi isključivo i jedino svojim nacionalnim i državnim interesima. Što je sedenje na jednoj, srpskoj stolici, a ne na više njih. Kako se priviđa onima koji su spremni da svaku stolicu zamene foteljom, po bilo koju cenu. Računajući na podršku onih koji bi im tu fotelju obećavali.

Kao da se narod ništa ne pita?!

Drugo, da nimalo nije slučajno da je on, naš predsednik, rado viđen sagovornik i kao gost i kao domaćin brojnim svetskim liderima, čak i onim najznačajnijim. Pri tome, ovde se ne radi isključivo o ličnoj popularnosti našeg predsednika, mada i to nije činjenica koju bi trebalo zanemarivati, već o ugledu naše zemlje Srbije u evropskim i planetarnim okvirima. Jer su ugled jedne zemlje i kvalitet njenog lidera princip spojenih posuda, da se kolokvijalno izrazimo.

To što naš predsednik, a i brojni državni zvaničnici imaju stalni i otvoreni pristup kontaktima na mestima gde se donose najvažnije političke i geopolitičke odluke nedvosmisleno pokazuje da je ugled naše zemlje na visokom nivou. A zna se ko je za taj status najzaslužniji, sviđalo se to nekome ili ne.

Predsednikovo obraćanje u petak pokazalo je još mnogo toga. Na primer, da je cela Evropa, a i šire, s pažnjom čekala da čuje stav Srbije u vezi s novonastalom krizom oko Ukrajine. Što je jasan pokazatelj da Srbiju smatraju potpuno suverenom zemljom koja se povinuje isključivo sopstvenim državnim i nacionalnim interesima, te da je nikakvi pritisci, uslovljavanja i „prijateljska savetovanja“ ne mogu odvratiti od takvog stava.

Srbija je, sasvim je to jasno, ostala najdosledniji poštovalac normi međunarodnog javnog prava. Za razliku od mnogih koji se u međunarodnim odnosima vode dvostrukim aršinima, a naročito licemerjem.

Naša država i narod su na svojoj koži osetili posledice nepoštovanja odavno ustanovljenih međunarodnih normi. Zbog čega ne želimo da se nešto slično ikada ikome dešava.

Takođe živo pamtimo šta znači živeti pod sankcijama, embargom i tome slično. Zbog čega je naš principijelni stav da se tim instrumentarijem u međunarodnim odnosima nikada i ni u kom slučaju ne koristimo.

Zna se takođe da i oni koji su skloni uslovljavanjima, čak i do nivoa ultimatuma nimalo ne poštuju one koji se tim imperativima povinjavaju samo da bi sačuvali svoje pozicije.Zbog toga je naš predsednik, iako trudeći se da ostane u diplomatskom vokabularu, pokušaje takvih pretnji i opomena nazvao čistom glupošću. Na ogromno razočaranje onih koji su bili ubeđeni da će predsednik da podlegne tim i takvim pritiscima. Čak i kada dolaze od mnogo značajnijih faktora od onih koji su se prvi istrčali. Računajući na podršku onih koji su bili domaćini na balkanskoj ekskurziji jednoj članici Evropskog parlamenta. Koja se samo predstavlja kao izvestilac, a suštinski je lobista prištinskih separatista u najdoslovnijem smislu te reči.

I koji se uporno klade na pogrešna grla, doduše, povremeno veoma grlata i pozelenela od muke što im situacija nikako ne ide na korist. Nikako ne shvatajući da Violin- ski ključ ne otvara srca srpskih birača, a pogotovu ne i vrata svetloj budućnosti Srbije.