Sa ličnom kartom koju poseduje kao stranac ne može da se prijavi u biro za zapošljavanje, nema ni zdravstvenu knjižicu, a bez državljanstva ne može da prima ni socijalnu pomoć.
Iako rođen i odrastao u Skoplju, Trajančo Velković je stranac u sopstvenoj zemlji. Još od raspada nekadašnje Jugoslavije ne može da sakupi sve potrebne dokumente da bi dobio makedonsko državljanstvo. U Skoplju živi kao stranac sa privremenim boravkom više od 20 godina, a decenijama pokušava da dokaže da ima samo jednu otadžbinu - Makedoniju.
Od 1996. godine kada mu je poništena lična karta samo zbog toga što je nekoliko meseci bio u Šumadiji, postao je tuđinac i nevidljiv u Makedoniji.
Uzalud je ovaj čovek dokazivao da je rođen i odrastao u Makedoniji. Priložio je i uverenje iz mesne kancelarije u Jelašnici, opština Surdulica, da nije upisan u matičnu knjigu rođenih, niti u knjigu državljana Srbije, ali džabe. Od tada još nije dobio odgovor zašto ne može da dobije makedonsko državljanstvo iako je rođen i odrastao u Skoplju.
Trajančo živi sam u skopskom naselju Dračevo u neljudskim uslovima koji mu još više pogoršavaju i onako loše zdravlje. Struja u kući koja mu je ostala od njegovih roditelja odavno je isključena jer nema čime da je plati, nema vode, niti drva da se ogreje. Hladnoća ga iscrpljuje, ali glad ga tera da i dalje nadniči, da kopa kanale, a posla je sve manje.
Sa ličnom kartom koju poseduje kao stranac ne može da se prijavi u biro za zapošljavanje, nema ni zdravstvenu knjižicu, a bez državljanstva ne može da prima ni socijalnu pomoć. Boji se da će mu ova hladna zima oduzeti i zdravlje i snagu, koju sve manje ima.
- Ja ne postojim. Kao da sam pao s neba, a ovde sam rođen - rekao je Trajančo Velković novinarima skopske televizije 24 koji su ga posetili u njegovoj uđerici.
Njegovim komšijama, koji mu godinama pomažu da preživi, nikako nije jasno zašto ne može da dobije makedonsko državljanstvo.
- Juče nam je cepao drva, ali se žali da ga boli noga, rebra i stomak. Dajemo mu hranu i lekove, pomažemo mu koliko možemo, kaže baka, njegova prva komšinica.
Krhkog zdravlja, premoren od lutanja pravnim lavirintima, Trajančo Velković se u hladno jutro pre četiri dana uputio u MUP da po drugi put podnese zahtev za državljanstvo. Sa njim je krenula i ekipa televizije 24 da vidi da li će ovaj čovek koji je godinama stranac u sopstvenoj državi, gde je i rođen, konačno dokazati da i pravno postoji.
Krenuli od šaltera do šaltera kako bi izbliza videli kroz koje sve administrativne lavirinte prolaze ljudi poput njega. Velković je počeo da kompletira dokumente uz pomoć udruženja mladih pravnika. Pokušaće da posle šest decenija konačno postane makedonski državljanin, a za to mu je potrebna obimna dokumentacija, među kojom i dokaz da je zaposlen, a nije.
Velković na šalteru u MUP nije imao novca da plati uplatnicu za podnošenje zahteva za državljanstvo koja košta oko 1.000 denara ( 16 evra ). Službenica mu je objasnila da mu trebaju i dopunski dokumenti za koje takođe nema para, a najveći problem je što mora da priloži potvrdu da je zaposlen, a nije.
- Tražili su mi dokaz od kada živim ovde, gde sam živeo, šta sam završio i da li sam radio. Da, bio sam zaposlen u bivšoj Jugoslaviji. Tada sam imao jugoslovensko državljanstvo - kaže Trajančo.
Velković je prvi put podneo zahtev za državljanstvo 2002. godine, ali je tada bio odbijen zato što nije ispunjavao uslove.
- Za to rešenje nije pokrenut upravni spor. Ako sada lice ispunjava uslove propisane zakonom, može podneti dokumente u Ministarstvo unutrašnih poslova gde će biti odgovarajuće odlučeno prema zakonu o državljanstvu, izjavio je Toni Angelovski, portparol MUP.
Zajedno sa Velkovićem ekipa televizije 24 je posetila i udruženje mladih pravnika koji su se besplatno ponudili da pomognu ovom čoveku da postane pravno vidljiv. Kažu da proces neće biti ni malo lak, ali su obećali da će sve učiniti što je u njihovoj moći da konačno dobije državljanstvo zemlje u kojoj je rođen i odrastao
Osim što ljudima daje osećaj identiteta, državljanstvo im omogućava da koriste razna prava. Bez državljanstva su pravno nevidiljivi poput Trajanča Velkovića koji nema ni zdravstvenu zaštitu, ni socijalnu pomoć. Živi na marginama društva bez ikakve egzistenice. Za njega i ljude koji dele istu sudbinu podnošenje dokumenata i dobijanje državljanstva je sizifovski posao.
Iako umoran od višedecenijske borbe sa sopstvenom državom oko državljanstva, usamljen i uplašen, Velković ipak veruje da će doživeti dan kada se u sopstvenoj državi više neće osećati kao stranac.
Izvor: Telegraf