Koje "zabranjene" sadržaje deca u Srbiji traže na internetu

Lokalni podaci koji se odnose na Srbiju a kojima raspolaže kompanija Kaspersky govore da je najčešća potraga za neprimerenim sadržajima iz kategorije erotskih i porno sadržaja, preko 51%.

• Porno sadržaji 2207
• Igrice 1026
• Nelegalni softver 267
• Kockanje 206
• Necenzurisani snimci 177
• Plaćanja kreditnim karticama 136
• Nasilje 116
• Oružje 101
• Anonimni proxy 45
• Droga 39

Roditelji smatraju tri vrste sadržaja posebno nepoželjnim za svoju decu. To su: pornografija i erotika, okrutnost i nasilje, narkotici. U pogledu ova tri, istraga je dovela do otkrića da:

• U skoro svim zemljama, vrsta “pornografija i erotika” vodi i to sa velikom razlikom. Na osnovu podataka o rejtinzima koje je Kaspersky Lab dobio, najveći procenat poseta sajtovima pornografskog/erotskog sadržaja bio je u Japanu (74.9%), Francuskoj (68.9%) i Meksiku (56.3%).
• Sajtovi koji su svrstani u kategoriju “okrutnost i nasilje” su najčešće posećivani u Meksiku (8.6%), u SAD (7%) i u Evropi - posebno u Velikoj Britaniji i Španiji (obe zemlje sa 4.8%). Na osnovu podataka, popularnost sajtova ove kategorije je relativno niska. Treba napomenuti da je slučajno nailaženje na ovakve sadržaje gotovo nemoguće: oni moraju da se namerno nađu na internetu. Čak i ovi niski procenti poseta sajtovima ove kategorije signaliziraju roditeljima da postoji opasnosti u određenoj meri i da ima razloga za brigu.
• Sajtovi u kategoriji narkotika, poput onih u kategoriji okrutnost i nasilja, najčešće se posećuju u Meksiku (1.8%) i u SAD (1.4%). Na trećem mestu je Velika Britanija (0.9%).
• Nelegalni softver posebno je popularan u Kini, tako da je u ovoj zemlji ova vrsta daleko ispred svih ostalih (69.4%), Španija (24%) i 10.6% u Japanu). Dodatna opasnost koju predstavljaju ovakvi sajtovi je da se na sajtovima koji nude ilegalni softver, takođe veoma često distribuira i malver.

Ana Larkina, viši analitičar sadržaja u Kaspersky Lab, rekla je: “Pored neželjenog sadržaja, internet donosi sa sobom druge opasnosti štetne za decu, na primer sajber maltretiranje ili sajber trolovanje. Agresori mogu da iskoriste sve moguće kanale onlajn interakcije uključujući društvene mreže, forume, četove i poruke, koje kada se koriste zajedno mogu da žrtvama nanesu neopisivu mentalnu patnju. Po pravilu deca nisu u stanju da sama izađu na kraj sa agresorima; stoga, roditelji moraju da odigraju važnu ulogu u zaštiti dece od sajber maltretiranja. Idealno bi bilo kada bi roditelji vodili računa o internet aktivnosti svoje dece.”