Stvari koje pogrešno radimo kada imamo prehladu ili grip
16
Sub, Nov

Zdravlje

Prehlada i grip spadaju u najčešća oboljenja respiratornog trakta, a prehlada se javlja češće nego sve ostale bolesti zajedno. Većina ljudi se prehladi nekoliko puta godišnje, obično u proleće i jesen. Postoji oko 200 vrsta virusa koji mogu da je izazovu, dok je grip uzrokovan posebnim virusom koji se naziva haemophilus influenzae. Infekcija se prenosi vazduhom i od ulaska virusa u organizam do ispoljavanja bolesti najčešće prođe do dva dana. 

Grip, pored simptoma prehlade kao što su: kašalj, kijavica i temperatura, odlikuje i glavobolja, iscrpljenost, bolovi u mišićima, kostima i zglobovima. U nekomplikovanim slučajevima temperatura traje tri do pet dana, a izlečenje je potpuno za sedam do deset. U određenim uslovima može doći do komplikacija, pa da se na grip nadovezuje bakterijska infekcija.

Svi simptomi koji se javljaju kada smo prehlađeni, zapravo, predstavljaju deo prirodnog ciklusa lečenja našeg organizma. Oni su dokaz da se imunosistem bori protiv mikroorganizama i veoma su korisni. Npr., organizam podiže telesnu temperaturu, stvarajući nepovoljne uslove za rast i razmnožavanje bakterija i virusa. Kašalj i kijanje takođe predstavljaju odbrambene mehanizme kojima se služi da izbaci neprijatelje iz disajnih puteva. Gubitak apetita se takođe često javlja, jer organizam pokušava da uštedi energiju koju bi potrošio za varenje hrane, posebno proteina. Čak za vreme infekcije dolazi do smanjenja količine gvožđa u krvi, što se pogrešno može protumačiti kao anemija. Bakterije vole gvožđe, pa ga organizam povlači iz krvi u depoe, kako bi im smanjio mogućnost preživljavanja.

Organizam mlade i zdrave osobe je sposoban sam da se izbori sa prehladom tako da nema potrebe za primenom bilo kakvih lekova. Ne treba koristiti antibiotike, koji uopšte i ne deluju na viruse. Aspirin i brufen, koji se takođe često koriste, nisu nimalo bezazleni lekovi. Aspirin treba koristiti samo kada je njegova upotreba zaista neophodna, jer ima mnogo štetnih efekata, a neki od njih su oštećenje želuca i bubrega. Naročito je opasna njegova upotreba zajedno sa vitaminom C. Ovaj vitamin dovodi do stvaranja kiselije mokraće u kojoj aspirin lako kristališe, pa dovodi do oštećenja bubrega. Ako je neophodno, aspirin treba piti sa sodom bikarbonom. Brufen, koji se koristi kao analgetik i antipiretik, takođe je veoma opasan lek. Astmatičari treba posebno da ga izbegavaju zato što dovodi do suženja disajnih puteva, pa može da provocira napad astme. Posebno je opasna kombinacija brufena i aspirina sa alkoholom zbog pojave krvarenja iz digestivnog trakta. Lekove za skidanje temperature, a posebno brufen, treba izbegavati sve dok temperatura ne prelazi 38 stepeni.

Paracetamol (febricet) nešto je bezbedniji za upotrebu, ali ni on nije bezazlen. Vašoj jetri je sasvim dovoljno onih šest „jelena“ i mastan burek u pet ujutru, samo joj fali neki lek koji treba da preradi u nešto što nije otrov. Komercijalni preparati kao što je Fervex upravo sadrže paracetamol (protiv bolova i za sniženje temperature) i vitamin C. Coldrex, pored ove dve, ima i supstance koje će otpušiti nos i olakšati iskašljavanje, a sadrži i kofein koji je stimulans nervnog sistema. Pored sve štetnosti, koštaju „k’o Svetog Petra kajgana“.

Verovali ili ne, konzumacija grejpfruta, koji je poznat po svojim blagodetima po zdravlje, može biti opasna za vreme upotrebe određenih lekova, jer ih razgrađuje isti enzim u jetri, pa može da poveća koncentraciju tih lekova. To onda dovodi do neželjenih efekata primenjenih lekova, tako da je najbolje za vreme bolesti izbegavati grejpfrut. Za iskašljavanje je sasvim dovoljno piti dosta tečnosti, od kojih je čista voda najbolja.

Još jedna u nizu gluposti koje radimo kada smo bolesni jeste utopljavanje kada imamo temperaturu da bismo se, navodno, preznojili. Ako se pokrijete debelim ćebetom, na veštački način održavate visoku temperaturu spoljne sredine, a to remeti vašu termoregulaciju. Time se pojačano opterećuju srce i krvni sudovi, što može da izazove lupanje srca, otežano disanje i nagle skokove pritiska. Što je najvažnije, tako sigurno nećete skinuti temperaturu.

Mirovanje za vreme prehlade jeste potrebno da bi se što više energije uštedelo za borbu organizma protiv uzročnika bolesti. Ali je, sa druge strane, neprestano ležanje pogrešno, jer to pogoduje spuštanju virusa i bakterija u niže disajne puteve, pa se prehlada i grip mogu zakomplikovati bronhitisom i upalom pluća. Poželjno je ostati kod kuće, ali je takođe dobro obavljati uobičajne lakše poslove i obavezno provetravati prostor u kome se nalazite.

Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu