Dnevnice za berbu u inostranstvu i do četiri puta veće nego u Srbiji

I crnogorska kompanija “Plantaže” traži 500 sezonskih radnika za berbu vinskog grožđa koja je počela ovih dana, a trajaće do kraja septembra. Naknade radnicima zavisiće od sposobnosti samog berača. Cena berbe kreće se od 0,002 do 0,0027 evra po kilogramu.

Sezona u Srbiji počinje u maju, a kreće berbom zelene salate, višanja, zove, malina, duvana. Proizvođači tvrde da im se na oglase ne javlja niko iz gradova, pa čak ni iz srpskih sela, već radnu snagu dobijaju iz obližnje Rumunije, Bugarske ili Bosne i Hercegovine, u zavisnosti od geografskog položaja njive. Na pitanje „zašto”, sležu ramenima, kažu, „nudimo povoljne uslove, ali mladi neće da rade na selu”.

I dok malinari i višnjari tvrde da razmaženi momci i devojke neće na selo, iako nude više nego povoljnu dnevnicu, koja se kreće između 1.000 i 2.500 dinara po danu, radnici na tim poslovima tvrde drugačije:

To je posao samo za iskusne, koji umeju da rade, ali i da se štede kad zatreba. Dolazi se na preporuku jer agencije za zapošljavanje rade samo s gradskim firmama, i to na uslužnim poslovima. Nama ne preostaje ništa drugo već da angažujemo ljude iz okoline i nadamo se najboljem. Često su to ljudi srednjih godina, odrasli na selu, a sad bez posla, kaže Slavica Jovanović, nadzornica smene u jednoj srpskoj hladnjači.

Rad nije nimalo lak, radi se ceo dan, zarađuje ne po satu već po kilogramu, pa zabušavanju nema mesta. Smeštaj je najčešće kolektivni, uslovi problematični, a zdravstveno i socijalno osiguranje imaju samo oni koji su posao dobili u nekoj firmi na određeno.

Još je gora situacija među sezonskim građevinskim poslovima, gde je čak i isplata dnevnica problematična, za razliku od sličnih poslova u Rusiji, na primer. Rad na naftnim platformama odavno privlači naše momke, a nisu imuni ni na rad na farmi svinja ili na šišanju ovaca, što se takođe dobro plaća.