Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan sećanja na Svetog mučenika Kalinika, hrišćanskog svetitelja rodom je iz Kilikije koji se odrekao svih ovozemaljskih blaga i, u doba početaka hrišćanstva, pošao da propoveda ovu religiju.
U Ankiri (današnjoj Ankari) Sveti Kalinik je uhvaćen od nekoga mnogobožačkog kneza Sakerdona. Knez mu je pripretio mukama, ako se ne pokloni idolima, a predanje kaže da je svetitelj na to odgovorio da je njemu “meni je svaka muka za Boga moga tako dobro došla kao gladnome hleb”.
Kalinik je nakon toga strašno mučen, ali se knezu upravo ova surovost odila u glavu. Naime, gledajući svetiteljeve muke i mir sa kojim ih podnosi mnogi žitelji Ankare su i sami poverovali u Isusa i moć jednog Boga.
Zato se knez nije usudio da ga ubije već je naredio da se Kaliniku obuju gvozdeni opanci sa ekserima unutra i da se otera u Gangru (današnji Džankiri). U hrišćanskoj tradiciji pominje se da su vojnici na putu ožedneli, a vode nije bilo, pa se Kalinik pomolio Bogu, i izveo vodu iz jednog kamena.
Kad su stigli u Gangru bacili su mučitelji Svetog Kalinika u zažarenu peć. Priča kaže da se svetitelj se pomolio Bogu govoreći: “Blagodarim ti, Oče nebesni, što si me učinio dostojnim ovoga časa, u koji za ime Tvoje sveto umirem”. Po tom je sam ušao u vatru.
U hrišćanskoj tradiciji pominje se da su, kada se vatra ugasila, našli njegovo telo mrtvo ali celo i od ognja nepovređeno. Postradao je zbog vere u Isusa Hrista oko 250. godine.
Danas se veruje da je Sveti Kalnik zaštitnik svih onih koji nepravedno stradaju zbog svojih uverenja i da blagosilja svakoga ko je spreman da do kraja strada zbog svojih ispravnih načela.
Hrišćani veruju da svako ko se danas nađe u problemu ili kakvoj nevolji, treba da ode do crkve, zapali sveću i pomoli se Svetom Kalniku ovim rečima:
“Mučenik Tvoj Gospode, Kalinik, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.”