Počeli smo da gubimo nadu. Milice nije bilo, a ušli smo u 13 sat potrage. Mrak, gusta šuma, šiblje... Nje nigde. A, onda, iz trnja se začuo dečji plač. To je bila ona. Samo u trenerci, potpuno izgrebana.
Posle pronalaska dvoipogodišnje devojčice, njen otac Borivoje Dragićević (55) se seća dramatičnih trenutaka, potrage u kojoj je učestvovalo 60 ljudi, i ne skida osmeh s lica. Samo odmahuje glavom i ne želi da pomisli šta bi bilo da je juče oko osam sati nisu pronašli.
- Milica se oko 17 časova igrala u dvorištu i baba Jeleni rekla da ide kod dede u staru kući. Posle desetak minuta sam izašao iz kuće, a nje nema. Nije kod dede, nema je u dvorištu. Panika. Dozivam je, ništa. Počnemo da je tražimo, nje nema. Mrak je počeo da pada. Pozvao sam policiju - priča otac.
Ubrzo su došli policajci, vatrogasci-spasioci, radnici ljubovijskog operativnog centra, a pristigle su i komšije. Više od 60 ljudi je, po mraku, krenulo u potragu za devojčicom.
- Krenula je opsežna pretraga nepristupačnog terena. Duboki potoci, oštre i velike stene. Uz to i gusto šiblje - opisuje Zoran Tomić, komandir Vatrogasno-spasilačke jedinice.
Cele noći su išli po šumi. Potraga nije nagoveštavala srećan završetak. A onda, kada se već razdanilo i mnogi već počeli da gube nadu, devojčica je - pronađena.
- Išao sam kraj potoka i ugledam trag klizanja. Krenem za tim tragom i dođem do porušene štale. Priđem i čujem plač deteta, pritrčamo, i imamo šta da vidimo. Devojčica u stojećem položaju zarobljena u gustom šiblju. Sva izgrebana, ali nema drugih vidljivih povreda - navodi vatrogasac Milutin Ilić.
Dete je samo reklo: Tata!
- Izbezumio sam se kada sam je ugledao - kroz suze priča otac.
Devojčicu su odmah zbrinuli lekari ljubovijskog doma zdravlja, gde je kasnije sa majkom Spasenijom (26) zadržana na posmatranju.