Uprkos problemima koji ga prate, program besplatne vantelesne oplodnje u Srbiji do sada prošlo 7.000 parova, a država platila dve milijarde. Uloženi novac u zemlji sa belom kugom - vredi svaki dinar.
“Od 2005. godine sve o čemu sanjamo je dete. Oduzelo nam je dosta vremena dok smo otkrili problem, prošli sve preglede, testove, shvatili da nam je vantelesna oplodnja jedino rešenje. Nećemo odustati. Medicina je omogućila da parovi poput nas osete radost roditeljstva i nadam se da će nam ovaj, drugi put biti uspešan”.
Ovako se, sa mnogo pozitivne energije i vere u dugo čekane „dve crtice” na testu za trudnoću, V. T (39) priprema za svoju drugu besplatnu vantelesnu oplodnju. Da nije programa, koji u Srbiji funkcioniše od kraja 2006. godine, parovi kojima je ova procedura jedina nada da će dobiti biološko potomstvo morali bi za svaki pokušaj da se „maše džepa” i plate više od 2.000 evra privatnim domaćim ili stranim klinikama.
Uprkos slabostima koje je ovaj program prethodnih godina pokazao, vezanim pre svega za veliki broj parova kojima je potrebna vantelesna oplodnja i nedovoljne kapaciteta ustanova (procenjuje se da u Srbiji oko 300.000 parova ima problem sa infertilitetom) i prilično rigorozne uslove da bi uopšte ušlo u program VTO, brojke pokazuju da je država korisno potrošila novac.
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, od početka programa VTO, januara 2007, do aprila 2013. ukupno je vantelesnu oplodnju uradilo 6.999 parova, ne računajući ponavljanja. U tu svrhu fond je izdvojio preko 2,191 milijardu dinara, ali rezultat – više od 1.000 rođenih beba, u zemlji koja kuburi sa „belom kugom”, ne može da se izmeri novcem.
Ovako se, sa mnogo pozitivne energije i vere u dugo čekane „dve crtice” na testu za trudnoću, V. T (39) priprema za svoju drugu besplatnu vantelesnu oplodnju. Da nije programa, koji u Srbiji funkcioniše od kraja 2006. godine, parovi kojima je ova procedura jedina nada da će dobiti biološko potomstvo morali bi za svaki pokušaj da se „maše džepa” i plate više od 2.000 evra privatnim domaćim ili stranim klinikama.
Uprkos slabostima koje je ovaj program prethodnih godina pokazao, vezanim pre svega za veliki broj parova kojima je potrebna vantelesna oplodnja i nedovoljne kapaciteta ustanova (procenjuje se da u Srbiji oko 300.000 parova ima problem sa infertilitetom) i prilično rigorozne uslove da bi uopšte ušlo u program VTO, brojke pokazuju da je država korisno potrošila novac.
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, od početka programa VTO, januara 2007, do aprila 2013. ukupno je vantelesnu oplodnju uradilo 6.999 parova, ne računajući ponavljanja. U tu svrhu fond je izdvojio preko 2,191 milijardu dinara, ali rezultat – više od 1.000 rođenih beba, u zemlji koja kuburi sa „belom kugom”, ne može da se izmeri novcem.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
