Maslačak je veoma rasprostranjena biljna vrsta, kojoj najviše odgovaraju vlažne livade. O upotrebi maslačka u lekovite svrhe svedoče arapski medicinski spisi Razesa i Avicena, u kojima se napominje da se u lekovite svrhe koriste svi delovi biljke kada je u cvatu, a najčešće koren.
Svež biljni materijal maslačka je sav pun belog mlečnog soka. Kada se osuši biljka izgubi tri četvrtine težine. Osušeni biljni delovi su složenog hemijskog sastava.
- Maslačak sadrži obilje gorkih supstanci koje utiču na pojačano lučenje žuči, olakšava varenje i čisti creva - kaže profesor dr Zoran Maksimović sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. - Prema preporukama nemačke komisije, čiji radovi predstavljaju osnove savremene fitoterapije, primena preparata na bazi korena i herbe maslačka opravdana je kod dispepsije, infekcija urinarnog trakta, nekih oboljenja jetre i žučne kese, kao i kod gubitka apetita.
Profesor Maksimović kaže da u narodnoj medicini maslačak ima vrlo sličnu primenu. Uglavnom se koristio kod poremećaja protoka žuči, upala urinarnog sistema, dispepsije. Takođe i protiv hemoroida, kod neregulisanog protoka krvi kroz vene, gihta, reumatskih oboljenja, ekcema i drugih kožnih oboljenja.
S obzirom na to da čaj od maslačka ima snažan diuretički efekat (podstiče mokrenje), može da se koristi i kao preventiva bubrežnog kamenca. U kineskoj narodnoj medicini biljka maslačka se koristi za lečenje akutnog zapaljenja dojki, urinarnih oboljenja i izostanka lučenja majčinog mleka, a u indijskoj još i za lečenje hroničnih čireva, tuberkuloze, nadutosti, žutice i kamena u žučnoj kesi.
Naš sagovornik ističe da je primena proizvoda na bazi korena i herbe maslačka kontraindikovana kod opstrukcije žučnih puteva, zapaljenja žučne kese i ileusa.
Od neželjenih dejstava proizvoda na bazi korena i biljke maslačka, najveći značaj imaju alergijske reakcije koje nisu retke. One se mogu ispoljiti kao koprivnjača, kontaktni dermatitis pa čak i kao anafilaksa. Maslačak se ne preporučuje naročito onima koji su alergični na polen ambrozije, zbog mogućnosti ukrštene reakcije. Nekada upotreba preparata i čaja na bazi maslačka može da dovede do stomačnih problema jer stvara kiselost u organizmu zbog stimulatornog delovanja na sokove za varenje.
Uočeno je takođe da istovremena primena maslačka sa nekim lekovima kao što je antibiotik ciprofloksacin smanjuje njegovo lekovito dejstvo.
- Ukoliko primena preparata i čaja maslačka nije drugačije propisana, uobičajena dnevna doza korena maslačka je od 12 do 30 g ili od 3 do 4 g sušenih delova cele biljke- kaže profesor Maksimović.
Maslačak može da se koristi i u ishrani, za šta su preporučljivi samo mladi nadzemni delovi biljke, od kojih se prave salata ili varivo. Starije biljke su dosta gorke pa se ne preporučuju za jelo.
Salata od maslačka
Mladi listovi maslačka, dve rotkvice, šaka jezgra oraha, maslinovo ulje, jabukovo sirće i so. Listove maslačka operite u hladnoj vodi, „iscepkajte“ i stavite u posudu. Dodajte rotkvice iseckane na kolutove, iseckane orahe, so, maslinovo ulje, jabukovo sirće i promešajte.
Protiv kamena u žuči
- 30 g korena maslačka
- 30 g vodopije
- 20 g nane
Tri kašike ove čajne mešavine popari se sa pola litra ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji dva sata. Pije se na dva sata po jedna kašika.
Otežano mokrenje
- 4 g cele biljke maslačka
- 30 g rastavića
- 30 g sitnice
- 10 g kukuruzne svile
Tri kašike ove čajne mešavine popari se sa pola litra ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji dva sata. Pije se na dva sata po jedna kašika.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
