U Srbiji je sve više proizvođača kod kojih povrće, sazri „preko noći“. Posebno je to slučaj kod paradajza. Naoko sočan i zdrav, ali kada se preseče i zagrize, svima je više nego jasno da je jarkocrvenu boju dobio na brzinu. Mnogi nesavesni povrtari koriste nedozvoljeni etrel, kako bi povrće brže sazrelo, što može da ima i štetne posledice po zdravlje ljudi, posebno kada se upotrebljava bez kontrole.
Profesor ratarstva i povrtarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, dr Nebojša Momirović, upozorava da je mnogo neodgovornih proizvođača u Srbiji.
Nekad su bili registrovani preparati za regulisanje rasta i dozrevanja višnje, radi jednokratnog branja i ujednačenog zrenja, objašnjava prof. dr Momorivoć. Nikada, međutim, nije bila odobrena upotreba aktivne materije etrel, naročito kod paradajza i dinje, gde se najviše i koristi. Dozvoljena je isključivo folijarna primena, i to u odrđenoj koncentraciji, koja apsolutno nema nikakve štetnosti po zdravlje čoveka.
Prema rečima profesora Momirovića, kod nas se, radi bržeg zrenja, prispeća na tržište i veće cene proizvoda, umesto folijarne primene radi sistem „kap po kap“.
Ovim sistemom, u velikim količinama, za nedelju dana može da se izazove zrenje paradajza ili dinje, priča prof. dr Momirović. Na taj način umanjuju kvalitet i dužinu čuvanja takvih proizvoda, ali mogu da izazovu, u pojedinim slučajevima, i probleme u ishrani ljudi. Reč je o neodgovornosti, jer za dozrevanje postoje jednostavniji, jeftiniji i prirodniji načini. Prirodni hormon zrenja je gas etilen, koji emituju crveni plodovi paradajza i dinje.
Kako objašnjava profesor Momirović, sistemom „kap po kap“, biljka navodnjavanjem kroz koren primi veliku količinu ove aktivne materije i to ima štetne posledice. Zvanično nije dozvoljen i nabavlja se na sivom tržištu.
Procesi ubrzanog sazrevanja povrća i voća poznati su više hiljada godina, priča prof. dr Staniša Stojiljković, šef katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu.
Što se tiče brzih metoda dozrevanja, najčešće su to jedinjenja koja ispušta etilen, objašnjava prof. dr Stojiljković. U Americi su bile afere kada su umesto dozvoljenog etilena neki farmeri koristili toksični acetilen.
Hormoni rasta, bilo da su dozvoljeni ili nedozvoljeni, pored toga što stimulišu ubrzano sazrevanje, u znatnoj meri negativno utiču na ljudski metabolizam. Ubrzano sazrevanje dovodi do toga da imamo zreo bezukusan paradajz ili crvenu jabuku koja ne miriše.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
