Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u maju ove godine bila je 44.184 dinara. U poređenju sa aprilskom prosečnom platom, bez poreza i doprinosa, nominalno je manja 3,6, a realno za 3,7 odsto,saopštio je Republički zavod za statistiku.
Prosečna bruto zarada bila je 60.966 dinara. U odnosu na prosečnu aprilsku platu nominalno je 3,5, a realno je manja 3,6 odsto.
I dok se na prvi pogled čini da s padom plata učešće penzija u zaradama nominalno raste, one realno nastavljaju da padaju i posle aprilskog usklađivanja za 0,5 odsto. Učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi iznosi oko 56 odsto, kaže Milan Nenadić, presednik Saveza penzionera Vojvodine.
Iako se nekome čini da je ovo učešće penzija u zaradama veliko, to nije tačno, jer je i prosečna zarada nedovoljna za život, a kamoli polovina od te zarade koliko iznosi prosečna penzija, kaže on.
Prosečna penzija za april iznos 25.711 dinara za penzionere fonda PIO zaposlenih i njeno učešće u zaradi je oko 56 odsto, za samostalne delatnosti to učešće je još manje oko 55 procenata, dok je za poljoprivrednike oko 22 odsto. Najniža penzija iznosi 13.280 dinara.
Da je situacija u kasi penzijskog fonda loša, potvrđuje i Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije, koji je izneo alarmantne podatke.
Kada bi 4,2 miliona radno sposobnih u Srbiji trenutno bilo zaposleno to ne bi bilo dovoljno za redovno punjenje budžeta Fonda PIO i isplatu penzija. Država bi i u tom slučaju morala da daje novac iz budžeta, iz koga se sada dotira 48 odsto para, ističe Perić.
Upitan kako bi moglo da se reši pitanje održivosti fonda PIO, on objašnjava da bi to bilo moguće sama ukoliko bi Srbija imala 5,25 miliona zaposlenih, a to je nemoguće. U tom slučaju bi troje zaposlenih izdržavalo jednog penzionera. Prema poslednjim podacima u Srbiji je za oko 28.600 penzionera više nego onih koji rade.
Perić je dodao i daje poseban problem i to što vojnih penzionera ima 47.000, a onih koji treba da ih izdržavaju oko 21.000, dakle upola manje, pa se novac za isplatu njihovih penzija preliva iz drugih fondova.
Prema podacima Ministarstva finansija, milion ljudi treba da izdržava 1,69 miliona penzionera i 800.000 nezaposlenih. Sa druge strane, podaci Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja za mart kažu da u Srbiji ima 1.726.611 penzionera, od čega je 1,44 milion status steklo iz radnog odnosa, 212.000 je poljoprivrednih penzionera i 73.000 samostalaca.
Upitan kako vidi rešenje problema, Nenadić kaže, da država pre svega jasno mora da kaže da li je za pooštravanje uslova za odlazak u penziju ili ne.
Ako sve ostaje po starom, lako nam se može dogoditi da penzijski sistem postane neodrživ. Ukoliko se starosna granica pooštri do maksimuma ima šanse da sistem dugoročno postane održiv, tvrdi Nenadić.
Nastavak reforme PIO o čemu se priča treba da bude tako napravljen da važi u naredih 20 do 30 godina, a ne da se svake godine govori o pooštravanju uslova za penziju, kaže on i dodaje da ova reforma mora da se pozabavi i privilegijama žena s dvoje, troje i više dece.
Kako stvari sada stoje, žene s troje i više dece ne mogu po tom osnovu da ostvare starosnu penziju pre vremena, već samo da im penzija bude viša.
Predlog koji bi trebalo da usledi je da se ženama s troje i više dece ipak daju neke privilegije i da im se dve godine po osnovu broja dece ipak uračunaju kao deo starosne penzije. Sve to pod uslovom da se starosna granica pomeri s 60 na 63 ili 65 godina kaže Nenadić.
On kaže da treba porazmisliti i o tome da se žene s jednim detetom stimulišu da još rađaju, jer bi imzakon doneo neke privilegije koje sada nemaju, ali i da one žene bez dece treba da rade isto toliko dugo koliko i muškarci do 65 ili 67 godine, objašnjava Nenadić.
Kao primer navedeno je crnogorsko iskustvo gde je od 2011, pod pritiskom EU, pooštrena starosna granica i za muškarce i za žene na 67 godina starosti i 49 godina staža.
Pre ovih zakonskih izmena iz 2011, kako je objasnio i Dušan Perović, direktor PIO fonda Crne Gore u penziju se išlo sa 65 godina života i 35 godina radnog staža, sada je ta granica pooštrena s tim što se ide s postepenim povećanjem.
Njihova sreća je, kaže Perović, što i pored toga što imaju 190.000 zaposlenih naspram 125.000 penzionera što im se stalno povećava uplata doprinosa za oko 15 odsto godišnje, pa se time puni crnogorski penzijski fond.