SAOPŠTENJE SRPSKE NAPREDNE STRANKE - Potpuno je neshvatljivo da se u zemlji u kojoj je u vrlo bliskoj političkoj prošlosti u bezumnom terorističkom aktu- političkom atentatu smrtno stradao predsednik vlade, sa neshvatljivom ravnodušnošću komentariše informacija o vrlo pouzdanim i proverenim podacima o planiranju ubistva predsednika države.
I to pre svega od strane onih koji se, doduše, vrlo neuverljivo, zalažu za pravnu državu i vladavinu institucija. Jer, ovde nije samo reč o ličnosti predsednika Aleksandra Vučića, već o instituciji predsednika države. Dakle, instituciji koja, objektivno i neupitno, ima najveći legitimitet, jer je jedina državna funkcija na koju se bira ličnost, imenom, prezimenom, ali i rezultatima, rečju, ugledom koji uživa u građanstvu i biračkom telu.
Pogotovo je teško objašnjivo da su baš oni koji se, navodno, zalažu za podizanje nivoa političke kulture, sa tolikom količinom ostrašćenosti prožete dubokom mržnjom i netrpeljivošću odmah „pouzdano znali“ da je priča o atentatu samo jedan marketinški trik kao šlagvort za blisku predstojeću predizbornu kampanju.
Oni koji imaju nešto duže i bolje političko pamćenje svakako će se prisetiti da su se baš mnogi od današnjih aktera sa javne i političke scene sa sličnom indolentnošću odnosili prema upozorenjima da je ugrožen život tadašnjeg predsednika vlade. Da bi, samo par sati nakon tragičnog događaja koji se ipak desio, odmah napravili poternice s likovima osumnjičenih za direktno učešće u tom atentatu ili za logističku podršku u njegovom izvođenju. Što je kod brojnih trezvenijih ljudi proizvelo sumnje, ne baš bez osnova.
Da ne podsećamo kako su se, u maniru pravih političkih lešinara i pljačkaša grobnica, otimali nad kovčegom nesretnog Đinđića u nameri da kapitalizuju njegovu smrt.
Srbija danas nije ista država. Sviđalo se to nekom ili ne, uz sve probleme koje niko racionalan ne poriče, ova država ima daleko jače i organizovanije, sposobnije i spremnije institucije koje vode neuporedivo ozbiljniji ljudi. To se odnosi i na bezbednosni sektor koji ima visok nivo profesionalne saradnje sa službama širom Evrope i sveta. Gde je normalno da se bezbednosno interesantne informacije razmenjuju. Ali i dodatno proveravaju. Pa se tek onda s njima izlazi u javnost. Kao što je i sada bio slučaj. Jer građani mogu biti vrlo pouzdan izvor bezbednosno korisnih informacija. I to u prevenciji nemilih događaja, a ne nakon njih, kako su oni to radili pre 19 godina.
Mnogo je mogućih paralela koje se ovde mogu povući. Počev od rešenosti da se obračuna s organizovanim kriminalom, pa do moguće umešanosti stranih faktora. Čija najveća moć ne leži isključivo u njihovoj snazi, već u mreži saradnika koju su ovde godinama i decenijama stvarali. Koji se najsigurnije mogu prepoznati po permanentnom ruženju naroda i to sopstvenog. Naroda koji je rešen da na čelu države bude onaj kome najviše veruju. I to ne blanko, već onog koji je to poverenje svojim radom i rezultatima zaslužio. I koji ne veruju da su se sahranitelji njegove budućnosti imalo promenili. Baš po onoj čuvenoj: „Vi ste se, mlada, pokazali!“ I kojima su za izborni fijasko sve i svi drugi krivi, osim njih samih.
April samo što nije!
Uostalom, živi bili, pa videli!