Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Emilijana, Ispovednika.
Sveti Emilijan je bio kizički episkop i Hristov Ispovednik. Zbog svog asketskog života udostojio se arhijerejstva i pretrpeo mnoga stradanja za vreme opakog cara Lava III Isavrijanca ikonoborca.
Mnogo puta je primoravan da se odrekne pobožnog poštovanja česnih i svetih ikona, ali sveti Emilijan nije hteo da se pokori, nego je ostao nepokolebljiv i veran učenju svetih Otaca.
Zbog toga je od jeretika pretrpeo mnogo muka, progonstva i zatočenja i sve je to trpeo sa radošću u nadi da će za privremena stradanja dobiti večna blaga. Tako je podnosio mnoga zlostavljanja i poniženja radi Hrista i upokojio se Gospodu, ukrašen vencem ispovedništva.
Beseda na današnji dan govori o mirotvorstvu Hristovom:
Ratovi među hrišćanskim narodima nisu isto što i ratovi među neznabošcima. Neznabošci su ratovali s ponosom, hrišćani ratuju sa stidom. Neznabožačke vere naselile su svoje nebo samo ratnicima, hrišćanska vera obećava nebo svetiteljima.
Kao što hrišćani ponavljaju, po slabosti, i druge neke grehe neznabožačke, tako ponavljaju i greh ratovanja. No Bog ispituje srca i zna, s kakvim nastrojenjem neznabošci greše, a s kakvim hrišćani.
Odricali su se Hrista fariseji, odrekao ga se i Petar. No fariseji su ga se odricali sa zlobom nepokajanom, a Petar ga se odrekao sa stidom, i opet ga priznao s pokajanjem.
No šta da kažemo, braćo, o mačevima i kopljima strasti, kojima ubijamo duše svoje i duše svojih bližnjih? O kad bi raskovali te mačeve u raonike, da duboko oremo duše i sejemo blagorodno seme mira Hristova u sebi!
I kad bi raskovali ta koplja u srpove, da žanjemo korov u dušama i spaljujemo! Tada bi se mir Hristov vodvorio u dušama sviju nas, kao što se vodvorio u dušama svetitelja. Ko bi onda i pomislio na rat protiv suseda, i naroda susednih?