Ovogodišnji dobitnik Statuete Joakim Vujić koja se dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji je profesor i reditelj Svetozar Rapajić. Odluku o dodeli jednog od najznačajnijih priznanja u oblasti pozorišne umetnosti u našoj zemlji doneo je žiri u sastavu: Anđelka Nikolić, rediteljka i predsednica žirija, Milanka Berberović, kostimografkinja i prošlogodišnji laureat, Jelena Janjatović, kostimografkinja, Nada Jurišić i Isidora Rajković, glumice i Miloš Krstović, glumac i direktor Knjaževsko – srpskog teatra.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju jedan od najtužnijih datuma - Sabor 70 svetih apostola, posvećen sećanju na stradanje apostola Stahija, Amplija, Urvana...

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetih dvadeset hiljada mučenika nikomidijskih.

Aleksandar Nevski je bio veliki ruski knez i svetac Ruske pravoslavne crkve koji je 2008. godine proglašen za najveću ličnost ruske istorije.

Iako je reč o ruskom svecu, Aleksandar Nevski je postao simbol borbe za očuvanje pravoslavlja, pa ga kao sveca poštuju u svim pravoslavnim narodima slovenskog porekla.

To je slučaj i sa Srbijom, iako ga kao krsnu slavu u našoj zemlji proslavlja tek nekoliko desetina porodica, naročito u okolini Kragujevca. Naime, postoji predanje da Aleksandra Nevskog u Srbiji slavi stanovništvo iseljeno sa severa Crne Gore.

Oni su po dolasku u novu domovinu sa sobom poneli sećanje na dobre odnose sa Rusima, pa su ovog sveca prihvatili za novu krsnu slavu. Praznik Svetog Aleksandra Nevskog se još zove i Lesendrovan, a običaj je da danas oni koji imaju goste obavezno svoje prijatelje još na kućnom pragu ponude rakijom.

Ako gosti dolaze u kuću u kojoj je danas krsna slava, treba da podignu čašu i nazdrave: "Ko slavu slavi i podiže, njega slava i ljudi pazili, slavio za mnoga ljeta i godina, sve bolje, punije i zadovoljnije!"

12. septembra odigrao se prenos moštiju kneza Aleksandra po naređenju cara Petra Velikog iz grada Vladimira u Petrograd, 1724. godine. Knez Aleksandar je bio veliki borac za očuvanje hrišćanstva, a živeo je u vreme napada mongolskih hordi, Šveđana i Nemaca na Rusiju. Istakao se kao veliki vojskovođa i zaštitnik, a nakon što je 1240. godine na reci Nevi pobedio švedsku vojsku, dobio je nadimak "Nevski".

Pred smrt se zamonašio i uzeo ime Aleksej. Preminuo je 1263. godine, a za sveca je proglašen polovinom 16. veka. Glavni praznik mu je 6. decembra i tada ga se seća skoro cela Rusija. Kralj Aleksandar Karađorđević smatrao je Svetog Aleksandra svojim zaštitnikom, pa mu je u Beogradu, na Dorćolu podignuta crkva tridesetih godina prošlog veka.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju praznik posvećen Svetom Nektariju Eginskom, jednom od najvećih iscelitelja u istoriji hrišćanstva.

Premijerom predstave „Bambi“ u režiji Jakuba Maksimova a izvođenju Pozorišta za decu Kragujevac, sinoć je otvoren 22. Međunarodni lutkarski festival „Zlatna iskra“. Zbog svetske pandemije ovogodišnji festival održava se u kraćoj formi – sa manjim brojem predstava i dužinom trajanja.

Najveći strahovi se obistinjuju na velikom platnu Cineplexx Kragujevac Plaza bioskopa uz odabrane horor filmove od 29. oktobra do 1. novembra. Karte su u prodaji!

Svetski poznata pijanistkinja srpskog porekla, rodom iz Kragujevca, Antonina Tea Sala održala je u Svečanoj sali Prve kragujevačke gimnazije zapažen koncert "Nokturno iz Šumarica", posvećen žrtvama Kragujevačkog oktobra.

Nagrada Gran-pri za najbolju predstavu u celini 15. Joakimfesta pripala je predstavi „Zašto je poludeo gopodin R?“ u režiji Boba Jelčića, Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Predstavom „Gustav je kriv za sve“, koncept i režija Kokan Mladenović, pozorišta „Kostolanji Deže“ iz Subotice otvoren je 15. Međunarodni pozorišni festival Joakimfest u Knjaževsko-srpskom teatru, koji se ove godine održava pod sloganom „Pozorište u izolovanom društvu.“.