DANAS SLAVIMO VELIKOG MUČENIKA, i ovu JEDNU STVAR obavezno morate da uradite!

Sveti sveštenomučenik Evsignije bio je vojnik pri caru Maksimijanu, pri caru Konstantinu Velikom i pri njegovim sinovima, koji je u vojsci proveo punih 60 godina. U vreme sinova Konstantinovih povukao iz vojne službe i preselio u Antiohiji, svoj rodni grad. Tu je provodio bogougodni život u postu, molitvi i dobrim delima.

U vreme Julijana Odstupnika dva zavađena čoveka na ulici su ga uzela za sudiju. On je presudio pravedno, ali se druga strana naljuti, ode caru i optuži Evsignija kao hrišćanina. Car pozva Evsignija na sud, no on izobliči cara strašno za odstupništvo od vere i ukori ga svetlim primerom velikog Konstantina. Ogorčeni Julijan naredi te mu glavu odsekoše. Postrada Evsignije u dubokoj starosti 362 god. i preseli se u carstvo nebesko.

Beseda na današnji dan kaže:

Samo ako grešnici prestanu zlo činiti i nauče se dobro činiti i priđu Gospodu, sa smirenošću i pokajanjem, postaće beli kao sneg. Gospod je moćan i voljan. Niko izvan Njega ne može grešnu dušu ljudsku od greha očistiti i čistotom ubeliti.

Ma koliko se platno pralo u vodi, sa pepelom i sapunom, ma koliko se pralo i prepiralo, ono ne može dobiti belinu, dok se ne prostre pod svetlost sunca. Tako i duša naša ne može se ubeliti, ma koliko je čistili mi sami svojim trudom i naporom, uz pripomoć svih sredstava zakonskih, dokle god je ne iznesemo pod noge Božije, raširenu i otvorenu, da je svetlost Božja obasja i ubeli.

Gospod i odobrava i preporučuje sav trud i napor naš; naime On hoće, da mi dušu svoju suzama okupamo, pokajanjem stesnimo, grižom savesti pritisnemo, dobrim delima odenemo, no na kraju krajeva On nas priziva, da priđemo k Njemu: tada dođite, govori Gospod, pa ćemo se suditi. To jest: Ja ću pogledati u vas i videću, da li ima Mene u vama, i vi ćete pogledati u Mene kao u ogledalo, i videćete, kakvi ste.