Ovaj KRAGUJEVAČKI HEROJ JE ZABORAVLJEN, a na današnji dan je preminuo!

Da apsurd bude veći, njegova majka Radojka Petrović ostala je upamćena po izjavi na velikom aeromitingu u Kragujevcu (1940):“Ne žalim smrt svog sina kad vidim kakvim plodom je urodila. Živela naša avijacija!”

Mihailo Petrović je ro­đen u se­lu Vlak­ča kod Kra­gu­jev­ca 14. ju­na 1884. go­di­ne. Osnov­nu ško­lu je za­vr­šio u rod­nom se­lu sa odlič­nim uspe­hom, međutim siromaštvo i želja da se dalje školuje odvode ga u svet. Prvo u Vojno-zanatsku školu u Kragujevcu, koju u petoj godini školovanja razočaran napušta.

Na kratko se zapošljava u Beogradu, a potom odlazi u Rusiju sa željom da završi tehničku ili vojnu školu. Nažalost njegove želje osujećuje oštra ruska zima. Pošto se razboleo, ubrzo se vraća u Srbiju.Mihailo je prvi u klasi završio Artiljerijsko-podoficirsku školu u Kragujevcu 1905. godine.

Službuje u Nišu, pa kratko u Kragujevcu i konačno u Beogradu. Iako voj­nik po pro­fe­si­ji, u du­ši je bio umet­nik – sli­kao je, pi­sao pe­sme i mnogo čitao. Pripremao je ispit za oficirski čin, interesovao se za mnoge oblasti, a posebno za avijaciju.

Godine 1910. u Beograd stižu brojni avijatičari kako bi prikazali veličinu “novopronađenih ljudskih krila”: Simon, Maslenikov, Rusijan, Čermak…Posmatrajući ih, mladi Mihailo je bio oduševljen, a već početkom 1912. go­di­ne, na konkursu za pi­lo­te iza­bran je me­đu pr­vih šest pitoma­ca.Odlazi u Fran­cu­sku, gde je kra­jem ma­ja 1912. ras­po­re­đen u pi­lot­sku ško­lu Far­ma­na ko­ja se na­la­zi­la u gra­di­ću Etamp kod Pa­ri­za.

O činjenici da su in­struk­to­ri od­mah za­pa­zi­li nje­go­vu iz­u­zet­nu obda­re­nost za le­te­nje najbolje govori podatak prema kojem je ču­ve­ni fran­cu­ski pi­lot Bro­den ko­ji je pra­tio pr­ve Pe­tro­vi­će­ve le­to­ve, re­kao za nje­ga da će “bi­ti as, jer je mi­ran i pre­zi­re smrt.”Sa­mo dva­de­se­tak da­na obu­ke bi­lo je do­volj­no da obavi sa­mo­sta­lan let, o kojem je do­pi­snik li­sta “Fi­ga­ro” iz Pa­ri­za na­pi­sao ve­li­ku re­por­ta­žu pominjući ga kao “ne­u­stra­ši­vi i di­vlje­nja do­stoj­an le­t srp­skog seržan­ta.”

Mihailo Petrović je nakon položenog ispita i zvanično postao pr­vi srp­ski pi­lot sa di­plomom, a o nje­go­vom ta­len­tu svedoči podatak da je zva­nje pi­lo­ta do­bio me­sec da­na pre osta­lih srp­skih pi­to­ma­ca.U vre­me ka­da je po­čeo Pr­vi bal­kan­ski rat, na­red­nik Pe­tro­vić je sa osta­lim va­zdu­ho­plov­ci­ma uklju­čen u pri­pre­me za an­ga­žo­va­nje u ratnim dej­stvi­ma.

Pr­vi je u Sr­bi­ji 10. de­cem­bra 1912. go­di­ne le­teo na jed­nom od na­ba­vlje­nih avi­o­na, a sa uzbuđenjem se pripremao i za predstojeće borbene letove na avionu “Farman-20″, koji je bio težak za letenje.Zbog njegove upornosti mnogi su ga, pa i slavni francuski avijatičarski as Žil Vedrin smatrali budućim slavnim avijatičarskim asom.

Sa Pri­mor­skim aero­plan­skim od­re­dom narednik Mihailo Petrović je otišao na aero­drom Bar­ba­lu­ši kod Ska­dra.Po­gi­nuo je iz­vr­ša­va­ju­ći bor­be­ni za­da­tak 20. marta 1913. godine. Jak udar ve­tra pre­vr­nuo je nje­gov avi­on, a re­men ko­ji­m je bio ve­zan za se­di­šte po­ki­dao se.

U jednom zaokretu avion se prevrnuo i, na užas desetine očevidaca, Mihailo je ispao iz aviona. Pao je u blizini letilišta, kod sela Babe. Busola na aparatu pokazivala je visinu od 1.234 metra. Kazaljka na ručnom satu zaustavila se na 09.45 časova… Tako je prvi srpski pilot postao i prva žrtva srpskog vojnog vazduhoplovstva, a druga u svetu.

Na­red­nik Mi­hailo Pe­tro­vić je sa­hra­njen kod cr­kve u se­lu Bar­ba­lu­ši 21. mar­ta 1913. go­di­ne. Po za­vr­šet­ku Bal­kan­skih ratova, aprila 1914. godine, njegovi posmrtni ostaci preneti su na Cetinje i najsvečanije sahranjeni.

Zalaganjem Mihailovog brata, artiljerijskog potpukovnika, Živana Petrovića, 1. oktobra 1931. godine njegovi posmrtni ostaci su preneti u Beograd i sahranjeni u porodičnu grobnicu, uz vojne počasti i prisustvo rodbine i brojnih vazduhoplovaca.

Na Mihailovoj rodnoj kući, u selu Vlakča, postavljena je spomen-ploča ali nikada nije realizovana ideja da se kuća pretvori u spomen-muzej.

Izvor:Telegraf