Sveti mučenik Polievkt; sveti Filip Moskovski

Grad Melitina jermenska mnogo je nakvašena krvlju hrišćanskom kao i sva zemlja Jermenska. No prva krv za Hrista u ovome gradu beše krv svetog Polievkta, prosuta oko 259. godine u vreme carovanja Valerijanova. Behu u tom gradu dva prijatelja oficira: Nearh i Polievkt. Nearh kršten, Polievkt nekršten. Kada izađe zapovest careva o gonjenju Hrišćana, Nearh se pripremaše za smrt no beše u velikoj tuzi što nije uspeo da svoga druga Polievkta prevede u pravu veru. Kada Polievkt sazna uzrok tuge Nearhove, on obeća preći u veru. Sutradan ispriča on Nearhu svoj san; javio mu se beše sam Gospod u svetlosti, skinuo s njega staro odelo i obukao ga u novo, presjajno, i postavio ga u sedlo krilatome konju. Zatim Polievkt ode u grad, iscepa carevu zapovest o mučenju hrišćana i polupa mnoge idolske kipove. Bi mučen i na smrt osuđen. Kad je izveden na gubilište, ugleda on Nearha u gomili sveta i radosno mu vikne: "Spasavaj se, dragi moj druže! Seti se zaveta ljubavi među nama utvrđenoga!" I Nearh sveti docnije skonča kao mučenik za Hrista u ognju. Praznični mu je spomen 22. aprila.

Prepodobni Evstratije

Od Tarsa. Veliki isposnik i molitvenik. Za sedamdeset pet godina u manastiru nije legao na levu stranu da spava no uvek na desnu. Za vreme službe Božje od početka do kraja u sebi govorio: "Gospodi pomiluj!" Umro je u svojoj devedeset petoj godini.

Sveti Filip, mitropolit moskovski

Rođen 11. februara 1507. godine. Stojeći jednom kao mladić u crkvi ču gde sveštenik čita iz Jevanđelja: "Niko ne može dva gospodara služiti", i uplaši se od tih reči kao da se to isključivo njemu govori i prosveti se u isto vreme, pa se udalji u Solovecki manastir gde se posle dugog i teškog iskušeništva zamonaši. Postavši vremenom iguman, prosija kao sunce, i sva ruska zemlja ču za njega. Zato ga car Ivan Grozni dovede na upražnjeno mesto mitropolita moskovskog 1566. godine. No ne mogaše sveti čovek gledati ravnodušno grozote groznoga cara, nego ga savetovaše i neustrašivo izobličavaše. Car nađe lažne svedoke protiv Filipa, zbaci ovoga i naredi te ga obuku u prostu odrpanu monašku rasu, pa ga zatvori u Tveru. Skuratov, jedan poverenik carev, dođe u ćeliju Filipovu i udavi ga jastukom. No uskoro zlom smrću svršiše svi oni koji behu protiv Filipa. A posle nekoliko godina telo svetitelja nađe se čitavo, i neistrulelo, i mirisno, i bi preneto u Solovecki manastir.