Predstava "Zeleni zraci" večeras u teatru

Ovaj istorijski komad je rađen po tekstu "Vila Sašino", reditelja Gorana Markovića, dok kralja Aleksandra i kraljicu Dragu igraju Miloš Krstović i Isidora Rajković.

"Priča o braku i pogibiji poslednjih Obrenovića je postala deo folklora ovog naroda i nema tog Srbina koji o ovoj stvari ne zna sve detalje. Međutim, uprkos tome što mnogo ne volim romansirane biografije, ova me je priča decenijama proganjala. Možda zbog toga što je moja baka, kao trinaestogodišnja devojčica, sa balkona svoje kuće, koja se nalazila preko puta Starog dvora, posmatrala ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage. Uživo, kako se danas kaže. To je bio možda najupečatljiviji doživljaj u njenom životu: vojnici su kroz prozore bacali delove kralja i kraljice uvijene u bele, brokatne čaršave, prethodno ih raskomadavši na bilijarskim stolovima. Tako je počinjao novi vek u ovim krajevima."

"Ko zna koliko sam vremena potrošio pokušavajući da na tu temu snimim film pre nego što mi je pala napamet zamisao da sve to prebacim u pozorište i na taj način nekako realizujem svoju opsednutost ovim slučajem. Odluka je, izgleda, bila srećna jer me je odvukla od zamke istorijske rekonstrukcije i odvela ka suštini stvari – ka melodrami. Čim sam prestao da se bavim činjenicama i prešao na teren osećanja, postao sam slobodan; sve se nekako samo od sebe otvorilo. Ljudi misle da je u melodrami centar interesovanja osujećena ljubavna veza. Ne, važnije je ono što je sprečava, a to su društvene okolnosti koje stoje na putu ljudima koji se vole. Ono što u komadu "Zeleni zraci“ sprečava kraljevski par da realizuje svoju ljubav, i na kraju rezultira pomenutim masakrom, isto je ono što nam se ponavljalo i sledećih stotinu godina. Neshvatljiva netrpeljivost prema svemu što je drugačije. Osećanje da imamo pravo da o drugima sudimo, i da im presuđujemo. Odsustvo primisli da možda nismo u pravu. Ili da smo u pravu baš onoliko koliko i oni koji misle i osećaju suprotno."

Goran Marković, 1. 2. 2014. godine