Koje nas cene jaja čekaju za Uskrs?

Niske cene nisu odraz sukoba lobija ili velikog uvoznog kontingenta, već klasična utakmica ko može niže da proda. Narod kupuje sve manje i mnogi će farbati 10 umesto 30 jaja. Lažne su infomacije da se jaja kupuju na kartone, jer proizvođači nemaju utisak da će za tri dana biti Veliki petak, kaže Rade Škorić, direktor Zajednice živinara Srbije.

Ipak, topla zima odigrala je ključnu ulogu u živinarstvu. Pre dve godine mnogi su poklali kokoške kako bi pripremili novo jato za Uskrs. Zbog velikog snega nisu uspeli da naprave jata i za Uskrs je ponuda bila mala, a cena jaja - visoka. Već je lane napravljena ravnoteža između ponude i potražnje, a ova topla zima učinila je da farmeri nisu mogli da izdrže da čuvaju rashlađena jaja i po 20 dana čekajući da poskupe.

Farmeri moraju da prodaju jaja budzašto jer treba da dođu do para i plate dobavljačima hrane, fabrikama kartona i ostanima u lancu. Nikom se ne isplati da lageruje jaja, jer kokošku treba hraniti svaki dan a jaja moraju da su na rafovima sveža, objašnjava Škorić.

U Srbiji se godišnje proizvede 1,7 milijardi jaja. Većina se plasira u domaćim prodavnicama, a izveze se samo mali broj u zemljama okruženja. Srbija nije na listi EU, jer samo pet odsto jaja zadovoljava evropske standarde novih kaveza. Za zamenu svih kaveza Srbiji je potrebno 50 miliona evra. Takođe, još nije završen ni monitoring salmonele.

Zemljama u okruženju nisu potrebna naša jaja, jer Makedonija ima veću proizvodnju po stanovniku nego mi, Crna Gora ima malo tržište, a Federacija BiH je proizvodila jaja za Hrvatsku, koja je sada u EU.

Srpska jaja bi mogla da se prerade za industriju, ali fabrike za proizvodnju jajnog praha i tečnog melanža ne rade. Zbog toga je lane uvezen 41 milion prerađenih jaja! Zbog svega toga, prava je enigma šta će se posle Uskrsa dešavati sa farmama jaja, kojih je više od 1.000?