Moldavska autonomija Gagauzija održala je referendum na kome je za ulazak u carinsku uniju sa Rusijom, Bjelorusijom i Kazahstanom glasalo više od 95 odsto birača, dok je istovremeno za priključenje EU glasalo svega četiri odsto stanovnika, koji su se pojavili na biračkim mestima.
rema saopštenju Centralne izborne komisije nakon prebrojanih dvi trećine glasova objavljeno je da je referendum pratila nezapamćena izlaznost od više od 70 odsto.
Stanovnicima Gagauzije ponuđeno je, takođe, da se izjasne za samoopredelenje u slučaju da Moldavija izgubi nezavinost.
Gagazija je malo turkofonsko područje na jugu Moldavije, ali je stanovništvo uprkos turskom poreklu pravoslavne vere. Ruska carevina je naselila Gagauze u Besarabiju, pa su 1918. postali deo Rumunije, a onda Sovjetskog Saveza. U septembru 1991. Gagauzija je, doduše, bez faktičkih posledica, bila proglasila nezavisnost
Bez obzira na protivljenje moldavskih vlasti iz Kišinjeva, poslanici Narodnog sobranja Gagauzije poručili su pred referendum da imaju namjeru da idu do kraja.
Za zaštitu izbornog postupka parlamentarci su bili spremni da organizuju i "specijalne narodne družine".
Krajem novembra prošle godine Parlamenat Gagauzije – Narodno sobranje – doneo je odluku o održavanju referenduma. Prema tvrdnjama lokalnih političara, zaoštravanju ovog pitanja posebno doprinose učestale izjave predsednika Rumunije Trajana Bašeskua o neminovnoj aneksiji Moldavije.
Prema Ustavu, spoljnu politiku Moldavije određuje centralna vlast i mnogi eksperti ističu da moldavske vlasti neće prihvatiti rezultate referenduma. Ali, politički analitičari slažu se da rezultati referenduma mogu da ujedine narod u Gagauziji.
Takođe, rukovodstvo autonomije iskoristiće rezultate kao ozbiljan argiment u daljim političkim sporovima sa Kišinjevom.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
