KAD DOĐU CRNI DANI: Ovo je manastir u kojem se mnogi mole za pomoć!

Na jednoj pločici nalazi se venac, koji je postavio par koji se mnogo voleo, ali nikako nije mogao da se venča. Nakon dolaska u manastir, njihove molbe i želje Sveta Sara je uslišila i posredovala pred Gospodom. Danas je taj bračni par venčan, ima decu.

Na drugoj pločici se nalazi ugravirana kućica. Nju je darivala porodica koja nikako nije mogla da reši stambeni problem. Njeni članovi su mesecima molili Svetu Saru da im pomogne da reše svoj problem. Uspeli su, a u znak zahvalnosti crkvi su priložili pločicu.

Jedna porodica je imala velike probleme sa svojom kćerkom, koja je napustila kuću. Njeni roditelji dolazili su u Sarinac na svaku liturgiju i tražili pomoć od Svete Sare. Posle određenog vremena dogodilo se čudo. Njihova ćerka ne samo što se vratila na pravi put, već je nenadano dobila posao u inostranstvu – kaže iskušenik Nikola iz Kragujevca, koji se za godinu dana službovanja u manastiru Sarinac naslušao raznih priča meštana o čudotvornim moštima ove svetice.

Zanimljiva je i priča o tome kako su njene mošti pronađene 1950. godine. Naime, grupa mladića iz ovog kraja, poneta pričom da je na mestu moštiju sakriveno zlato, počela je da kopa.

– Posle nekoliko udaraca o zemlju začuo se tup zvuk. Činilo se kao da je kramp udario u ćup.

Mladić je sav u čudu kleknuo na zemlju, ali je umesto ćupa izvukao lobanju. Shvatio je da u rukama ima nešto prelepe žute boje i da to neverovatno lepo miriše. Kada je shvatio da je to ljudska lobanja, ustao je i bacio je na zemlju – priča iskušenik Nikola.

Prema njegovim rečima, čim je mladić došao kući, počela je da mu otiče glava, sva kosa mu je opala, a iz ušiju i nosa tekao je gnoj. Nije mogao ni da govori. Njegovi ukućani su videli da tu nisu čista posla i pozvali su oca Gavrila iz Raletinca da ga ispovedi. On ga je ispovedio pročitavši mu razrešnu molitvu. Kažu da je iz njegove glave tada izašlo mnogo gnoja.

Od tog doba mošti Svete Sare nalaze se u Raletincu, pošto manastir Sarinac nije postojao na sadašnjem mestu. Crkva je obnovljena tek 1993. godine. Sveta Sara se igumanu Ave Gavrilu, koji je opsluživao manastire Raletinac, Sarinac i Benkovac, javljala tri noći zaredom, u snu mu govorila da njeno telo vrati u njen grob i u njen manastir. Tako su mošti Svete Sare ponovo vraćene u njen grob i tada je postavljen krst od belog mermera koji i danas stoji na njenom grobu.

Sveta Sara je, za razliku od svojih sestara, Svete Raletine i Dene, koje su kao ktitorke sahranjene unutar samih hramova koje su podigle, kao monahinja sahranjena na manastirskom groblju. Ali, obeležja na tom groblju nestala su kroz vekove. Veruje se da je Gospod noću, isijavanjem stuba svetlosti iz groba Svete Sare, znamenovao mesto pokoja svoje ugodnice.

– Pre šest godina Sarino telo je izvađeno iz groba i preneto u crkvu. I dan danas se nalazi u našoj hramovnoj crkvi u jednom lepom kivotu koji je urađen u duborezu. Njen skelet je u potpunosti sačuvan, mošti su boje voska, a iz njih se širi specifičan miomiris, koji je intenzivniji za vreme praznika i liturgije. Miomiris je najizraženiji za vreme Spasovdana, manastirske slave – tvrdi iskušenik Nikola.