Mali Rastko i dalje sa ocem čisti krš

Rastko (3,5) još je sitniji nego što na fotografiji koja je obišla svet izgleda. Majka ga je, kad je poplava naišla, uzela pod jednu ruku, u drugu je zgrabila zavežljaj sa dokumentima, i kroz vodu do pojasa prenela u jednu kuću na brdu! Njih dvoje same je bujica zatekla u kući. Starija sestra Teodora (13,5) i brat Dušan (11,5) bili su u školi, otac Miroslav nadničio je na građevini u Beogradu.

- Kad je poplava ušla u dvorište - priča Emanuela Jeremić, Rastkova majka - svekrva i ja zaključale smo Rastka u sobu, i motikama počele da kopamo kanale, da skrenemo potok od kuće. Ali voda se podizala sve više, i kad je došla do kolena, viknula sam svekrvi da beži, i iznela Rastka. Sin, krštenice i dečja svedočanstva - sve je što je Emanuela iznela iz kuće.

U dvorištu njihove male kuće, blatnjave stvari poređane su da se osuše. Najviše je mokrih knjiga i Rastkovih slikovnica. Ili drugih stvari ima premalo? Miroslav (40) za život porodice zarađuje kao fizički radnik.

- Grupa nas Boljetinaca radila je na zgradi u Novom Beogradu kad su nam javili za nesreću. Za dva sata smo prešli tih 186 kilometara, ali je bilo kasno...

Zatekli smo ga kako dletom obija malter sa zidova, kako bi grejalica što pre isušila nakvašenu ciglu. Rastko je pored njega sve vreme. Oni se, i doslovce, utrkuju sa vremenom: treba kuću, pre nego što zahladni, osposobiti za stanovanje. Njih petoro sada živi u sobi u kući Miroslavljevih roditelja...

A Rastko? Bezuspešno smo se na sve moguće načine trudili mu izmamimo osmeh. Ostao je, u onom kršu, ozbiljan i ćutljiv. Kao da zna da je zima veoma blizu.

blic.rs
{jathumbnail off}