Zrinko Ogresta: „ Vrhunski je sarađivati sa Lazom Ristovskim“

Pobednik prošlogodišnjeg filmskog festivala u Puli, hrvatsko-srpska koprodukcija „Plavi cvijet“, u režiji Zrinka Ogreste, ima beogradsku premijeru. Dramsku priču o tri generacije podržao je Filmski centar Srbije. Plavi cvijet kao melahnolija u plavom, u boji koja simboliše dušu i prazninu, savremena je melodrama koja se čita u širem kontekstu. Kroz nesređene porodične odnose u ženskom trouglu – majka, ćerka, unuka – reditelj Zrinko Ogresta suptilno kritički portretiše društvo u kome vladaju sebičnost, samoživost, nedostatak komunikacije i samoća. Nakon uspešne triler drame S one strane, Plavi cvijet je još jedan Ogrestin film nastao u koprodukciji sa Srbijom.

„Veoma sam srećan i zadovoljan zbog ove naše saradnje koja između srpske i hrvatske kinematografije traje godinama. Mislim da je to primer kako se u okruženju sarađuje i kako se lakše dolazi do realizacije filmova“, naglašava Lazar Ristovski, producent filma.Reditelj filma, Zrink Ogresta popričao je sa nama o aktuelnim temama u vezi sa svojim filmom ističući: Vrhunski je sarađivati sa Lazom Ristovskim“

- Koliko ste se ovog puta dotakli jedne naoko obične teme koja se tiče svih nas?

-Da, bavim se nečim što je svima ili barem većini blisko:iporodični odnosi, zatomljene emocije, prolaznost .. Učinilo mi se da se u teškom vremenu , u kakvom živimo, u kojemu nam se nameću sadržaji i problemi koji bi kao trebalo biti ključni za svakoga pojedinca poput pandemije, klimatskih promjena, ratnih i međunacionalnih sukoba, seksualnog nasilja i ostaloga što već nekoliko godina vrišti s naslovnica pisanih i elektronskih medija, gotovo programatski poništava habitus svakog ljudskog bića, ono elementarno što nas čini i definira kao ljude, a to je porodicai sve ono s čime se sudara i što zapravo preti da je razori.

- Koliko će se većina nas prepoznati u priči vaše junakinje?

Reč je o životu i problemima s kojima se susreće jedna sredovečna, rastavljena žena, majka adolescentice … Priča je s jedne strane naoko jednostavna, u mnogim elementima bliska svima. Međutim , ma svoju transcendentnost i želju da gledatelja suoči sa samim sobom, da ga „zaustavi“ i pokrene misliti o temeljima smisla vlastitog življenja ..

- Koliko je vaš film svima opomena da život prolazi jako brzo i da treba živeti kao da nam je svaki dan poslednji?

Ne bih voleo da je opomena, čini mi se da bih se kao autor postavio u vrlo pretencioznu pa i nečasnu ulogu da ikoga opominjem, jer sam po svemu sličan onima kojima se svojim filmom obraćam. Film pre ima potrebu potaknuti nas da zastanemo na trenutak, promislimo, „obrišemo“ optiku kojom gledamo svet i događaje oko sebe i zapitamo se – što je zapravo bitno za naše živote. Kad bismo sebi dopustili samo pola sata takvog vremena dnevno, učinili bismo puno da budemo bolji ljudi. Možda naivno verujem kako bismo time ponajviše doprineli i svetu u kojemu živimo da bude lepši i bolji.

- Koja je poruka vašeg filma?

Pre bih govorio o misli filma, ne o poruci: juče i sutra ne postoje, čoveku je darovano sada i ako to sada propustimo, mogli bismo grdno žaliti. Nedovoljna svest o tome izvor je svih ljudskih trauma i problema. I na ličnoj osnovi, ali i na onoj široj: primirje ili mir se ostvaruju sada, a ne sutra jer sutra za sobom ostavlja smrt.

- Ovo je drugi film koji radite u koprodukciji sa Srbijom. Kakva je bila saradnja sa Lazarom Ristovskim?

Moje saradnje i s Filmskim centrom Srbije i s Lazarom, i kao glumcem i kao koproducentom, vrhunski su profesionalne i ljudski lepe. U mom prethodnom filmu „S one strane“ Lazar je tumačio glavnu mušku ulogu i kreirao, po mom mišljenju, jedan od svojih glumačkih vrhunaca. Voleo bih ponovo sarađivati s njim kao glumcem, a žalim što ne živimo u nekim bogatijim i na brojne načine sređenijim sredinama, pa da mogu snimiti film kojemu on neće biti koproducent , već puni producent. Mislim da bi to u stvaralačkom smislu jako puno donelo i njemu i meni.

- Smatrate li da je ekspanzija novih serija pomalo ugušila snimanje filmova?

Mislim da serije kao takve ne guše film. Poplava novih medija i načina kako se danas konzumiraju audio-vizualni sadržaji , učinili su da gledanje filma u bioskopu danas gubi onaj značaj koji pamtimo , a zbog čega ponajviše gubi igrani bioskopski film.

- Pripremate li novi film i o čemu se radi?

Pripremam, ali brojne se sitnice moraju uklopiti da bi do filma i došlo. Zato ne zamerite što ne volim najavljivati išta pre nego što sam siguran da ću to imati priliku i da realizujem.

Mario Badjuk

Foto : Promo