Ako imate ova četiri gena, verovatno ćete dočekati stotu

U medicini se već decenijama zna da su za dugovečnost važni i geni, a ne samo zdrav način života. Stručnjaci sa univerziteta Stenford u SAD zbog toga su u novom istraživanju predstavljenom u časopisu "PLOS Genetics" identifikovali veliku grupu od 800 stogodišnjaka i 5.400 devedesetogodišnjaka i u njihovim genomima potražili gene koji bi mogli biti ključ njihovog zdravlja i dugovečnosti.

"Počinjemo da otkrivamo tajnu zašto neki ljudi stare tako uspešno u poređenju sa većinom stanovništva", rekao je voditelj studije Stjuart Kim, profesor na odseku za razvojnu biologiju na Stenfordu.

Kako bi istražili povezanost gena sa staračkim bolestima i dugovečnošću, naučnici su razvili posebnu statističku metodu koju su nazvali iGWAS. U njoj se koriste informacije o bolestima povezanim sa starenjem prikupljene u velikim studijama. U prvom koraku svog istraživanja potvrdili su svoju pretpostavku da postoji veliko preklapanje između gena povezanih sa starenjem i gena povezanih s ekstremno dugim životom.

Rezultati su identifikovali četiri ključna gena: gen ABO koji je povezan s vrstom krvne grupe, gen CDKN2B koji je izuzetno važan za deobu ćelija, gen APOE koji pokazuje sklonost Alchajmeru i gen SH2B3 koji kod voćnih mušica, ali i kod ljudi može da produži život.

"Smatramo da je oko 20 odsto dugovečnosti povezano s genima, a kod osoba koje žive ekstremno dugo taj je procenat i veći", pojasnio je Kim za "New Scientist".

Na primer kod ljudi s genom ABO ređe se razvijaju bolesti i zastoj srca koji je jedan od glavnih uzroka smrti u razvijenim zemljama. Ljudi koji imaju gen CDKN2B sporije stare, a on ima važnu ulogu u borbi protiv raka koji se javlja kada funkcionisanje ćelija postane abnormalno. U takvim slučajevima on ima potencijal da spasava živote.