Sve o glaukomu

Posledica oštećenja nervnih vlakana je postepeni ali progresivni gubitak vida. Nelečeni glaukom u uznapredovaloj fazi dovodi do potpunog gubitka vida.

Imajući to u vidu kao I činjenicu da je glaukom nezgodan za dijagnozu jer ne daje nikakve simptome sve do uznapredovalog stadijuma bolesti, on je jedan od vodećih uzroka slepila u svetu.

Najčešće je posledica povišenog očnog pritiska, obično kad su njegove vrednosti više od 21 mmHg. Očni pritisak zavisi od produkcije očne vodice I njene evakuacije iz oka. Ukoliko se naruši ravnoteža između stvaranja očne vodice I njenog oticanja iz oka dolazi do povišenja očnog pritiska. To je najčešće posledica otežanog oticanja očne vodice kroz trabekularnu mrežu, specijalizovan sistem za drenažu očne vodice. Povišeni pritisak zatim dovodi do oštećenja nervnih vlakana mrežnjače.

Simptomi glaukoma

Na početku bolesti nema nikakvih simptoma, tako da se glaukom često naziva tihim kradljivcem vida. Kako bolest napreduje, osoba koja boluje od glaukoma može primetiti da njen periferni vid slabi. Objekti direktno ispred I dalje se dobro vide, ali objekti sa strane mogu da se slabije vide ili uopšte i ne vide. Ukoliko se ne preduzme lečenje vremenom dolazi do potpunog gubitka perifernog vida I ostaje samo centralni vid (takozvani tubarni vid). U tom stadijumu pacijent se zbog gubitka perifernog vida teško kreće samostalno. Kao poslednji stadijum javlja se i gubitak centralnog vida što dovodi do slepila.

Dijagnostikovanje glaukoma

Kod glaukoma pacijenti primete da je došlo do oštećenja vida tek u odmaklim stadijumima bolesti, kad već postoje značajne promene na mrežnjači, odnosno na samom optičkom nervu. Zato je neophodno naglasiti značaj ranog otkrivanja glaukoma.

To se postiže sledećim dijagnostičkim postupcima:

- Merenjem očnog pritiska: To je veoma bitan deo oftalmološkog pregleda, obzirom da povišeni očni pritisak prethodi mesecima, nekad I godinama, promenama na očnom dnu I u vidnom polju. Sve vrednosti preko 21 mmHg su suspektne I zahtevaju dalje ispitivanje na moguće postojanje glaukoma. Zbog podmukle prirode glaukoma svako ko dolazi na prvo određivanje naočara za čitanje (obično oko 45. godine) treba da izmeri i očni pritisak.

- Pregledom očnog dna: Ovim pregledom se utvrđuje postojanje promena na samom očnom nervu koje se javljaju kao posledica povišenog očnog pritiska. Pregled očnog dna se radi pomoću specijalne lupe pod biomikroskopom, pri čemu je neophodno proširiti zenice.

- Kompjuterizovanim vidnim poljem: Ovim postupkom se otkrivaju eventualni ispadi u vidnom polju koji su karakteristični za glaukom, a kojih pacijent nije svestan. Treba napomenuti, da iako se radi o subjektivnom testu koji zavisi od saradnje pacijenta I postojanja udruženih očnih bolesti (kao što je katarakta), ima veliku dijagnostičku vrednost.

- HRT - laserskim snimanjem očnog živca: Ovo je najpreciznija dijagnostička metoda za dijagnozu glaukoma. Predstavlja objektivnu dijagnostičku metodu, što znači da rezultati ne zavisi od saradnje pacijenta I samim tim su dosta pouzdaniji. Sastoji se iz laserskog snimanja očnog živca, određivanja njegove strukture kao I debljine sloja nevrnih vlakana mrežnjače, što sve može da ukaže na postojanje glaukoma I njegovu uznapredovalost.

- OCT – optičkom koherentnom tomografijom: Predstavlja takođe lasersku metodu koja funkcioniše po sličnom principu kao I HRT, sa tim što daje podatke ne samo o očnom živcu već I o žutoj mrlji pa ima primenu kod velikog broja bolesti mrežnjače

Kod pacijenata kod kojih postoji sumnja na glaukom se merenjem očnog pritiska, kompjuterizovanim vidnim poljem i HRT snimanjem očnog živca definitivno potvrđuje ili odbacuje postojanje glaukoma. Kod pacijenata sa već postavljenom dijagnozom glaukoma, ove dijagnsotičke metode su nezamenljive za praćenje učinka terapije i eventualnog napredovanja bolesti.

Tipovi glaukoma

Dva osnovna tipa glaukoma uključuju primarni I sekundarni glaukom. Primarni glaukom je onaj kod kojeg ne postoji još neko (pridruženo) oboljenje oka dok je sekundarni glaukom posledica nekog postojećeg očnog oboljenja.

Primarni glaukom se javlja u vidu:

Angularnog glaukoma (glaukom zatvorenog ili suženog komornog ugla) . Kod angularnog glaukoma postoji suženje ugla koji formiraju rožnjača I dužica, i kroz koji očna vodica odlazi iz oka. Ukoliko je on sužen dolazi do otežanog isticanja očne vodice. Pošto očna vodica slabije odlazi iz oka dolazi do porasta očnog pritiska.

Simpleks glaukoma (glaukom otvorenog komornog ugla): Ovaj tip glaukoma karakteriše širom otvoreni ugao između dužice I rožnjače a promene koje otežavaju oticanje očne vodice se nalaze u samoj trabekularnoj mreži (kao što je gore napomenuto, trabekularna mreža je odvodni sistem koji se nalazi u uglu između dužice I rožnjače I kroz koji otiče očna vodica). Rezultat je isti, povišenje očnog pristiska I nastanak glaukoma.

Normotenzivnog glaukoma: Ovaj oblik odlikuju promene karakteristične za glaukom u smislu oštećenja nervnih vlakana mrežnjače s tim što ne postoje povišene vredsnoti očnog pritiska.

Kod sekundarnog glaukoma očni pritisak je povišen kao posledica nekog drugog očnog oboljenja. Najčešća oboljenja koja dovode do glaukoma uključuju: šećernu bolest, povrede oka, upotrebu kortikosteroidnih preparata u vidu kapi, katarakte I druga.

Potrebno je pomenuti I kongenitalni glaukom kao poseban oblik glaukoma koji se javlja u prvim mesecima života I koji se javlja kao posledica poremećaja pri formiranju trabekuluma, odvodnog sistema za oticanje očne vodice. Najčešće se klinički prezentuje uvećanim očima (buphathalmus), primećuje se da detetu smeta svetlost I registruju se povišene vrednosti očnog pritiska. Nelečeno, oboljenje može da dovede do slepila još u detinjstvu.

Terapija glaukoma

Terapija glaukoma sprečava ili usporava nastanak daljih oštećenja nervnih vlakana mrežnjače I dalji gubitak vida. Međutim ona nije u mogućnosti da popravi već nastala oštećenja. To je još jedan podatak koji pokazuje da je kod glaukoma presudna rana dijagnoza I pravovremeno lečenje.

Kao I kod svih drugih bolesti I u terapiji glaukoma važi princip da se prvo kreće od manje invazivnih načina lečenja pa ukoliko oni ne daju rezultat prelazi se na invazivnije. Naravno primena terapije zavisi I od uznapredovalosti glaukoma kao I od tipa glaukoma.

Terapija glaukoma se u najvećem broju slučajeva zasniva na ukapavanju antiglaukomskih kapi. To su kapi koji deluju ili na smanjenu produkciju očne vodice ili na njeno povećano oticanje ili I na jedno I drugo. U oba slučaja imaju za posledicu snižavanje očnog pritiska. Ukoliko one ne daju rezultat,( to se prati periodičnim merenjem očnog pritiska, kompjuterizovanim vidnim poljem I HRT snimanjem), može se probati sa invazivnijim terapijskim procedurama kao što su:

Yag laserska iriditomija: To je procedura kod koje se specijalnim laserom napravi mala rupica na periferiji dužice I na taj način formira komunikacija između zadnje očne komore u kojoj se sekretuje očna vodica I prednje očne komore kroz koju ona otiče. To dovodi do boljeg oticanja očne vodice I smanjenja očnog pritiska. Primenjuje se kod angularnih glaukoma.

Laserska trabekuloplastika: To je procedura kojom se specijalnim laserom tretira trabekulum(deo kroz koji otiče očna vodica) čime se pospešuje oticanje očne vodice iz oka I smanjenje očnog pritiska. Koristi se kod simpleks glaukoma, to jest kod glaukoma otovrenog ugla.

Trabekulektomija: To je hirurška metoda koja se primenjuje ukoliko nijedna od prethodnih manje invazivnih metoda nije dala rezultat, to jest nije dovela do zadovoljavajuće regulacije očnog pritiska. Sastoji se iz pravljenja posebnog otvora u beonjači u vidu poklopca, odnosno skleralnog ‚‚flepa" I hirurškog isecanja dela trabekuluma kroz koji će oticati očna vodica. Po završetku isecanja dela trabekuluma, flep se vraća na mesto u vidu poklopca I ušiva. Na taj način stvorena je komunikacija između unutrašnjosti oka I prostora ispod flepa. Pri povišenim vrednostima očnog pritiska dolazi do isticanja očne vodice iz oka u prostor ispod flepa što se manifestuje formiranjem malog mehura. To automatski dovodi do smanjenja očnog pritiska.