1501. — Portugalski pomorac Pedro Kabral vratio se sa putovanja na kojem je zaposeo područje današnjeg Brazila i nazvao ga Ilha da Vera Kruz. Prva naselja na tom području Portugalci osnovali 1521.
1757. — Britanci pobedom nad saveznikom Francuske, indijskim guvernerom Bengala, kod Plaseja učvrstili vlast u istočnoj Indiji.
1785. — Turska vojska skadarskog vezira Mahmud paše Bušatlije ušla u Cetinje i po treći put srušila manastir koji je krajem XV veka sagradio Ivan Crnojević. Manastir 1786. obnovio vladika Petar I Petrović Njegoš.
1848. — Počeo Junski ustanak pariskih radnika zbog izbacivanja socijalista iz privremene vlade i zatvaranja narodnih radionica. Ustanak za tri dana ugušio general Luj Kavenjak.
1945. — Japanski komandant, general Micuru Ušiđima, izvršio samoubistvo posle poraza japanske vojske na ostrvu Okinava, u jednoj od najkrvavijih bitaka u Drugom svetskom ratu. Prema zvaničnim podacima, tokom borbi za Okinavu poginulo 234.183 vojnika i civila.
1947. — Kongres SAD usvojio Taft-Hartlijev zakon, kojim je ograničeno pravo radnika na štrajk. Šef države dobio pravo da na 80 dana suspenduje svaku štrajkačku akciju koju oceni opasnom po nacionalnu bezbednost.
1956. — Pukovnik Gamal Abdel Naser izabran za predsednika Egipta.
1960. — Patris Lumumba postao prvi predsednik vlade nove nezavisne države Demokartske Republike Kongo.
1970. — Japanski studenti se u Tokiju sukobili s policijom tokom velikih demonstracija protiv produženja američko-japanskog pakta o bezbednosti.
1985. — Iznad Atlantskog okeana eksplodirao boing 747 kompanije Er Indija. Poginulo svih 329 putnika i članova posade. Za podmetanje bombe u avion optuženi separatisti Siki.
1993. — Nigerijski diktator, general Ibrahim Babangida, poništio predsedničke izbore održane 12. juna i onemogućio povratak demokratije.
1994. — Južna Afrika posle decenije međunarodne izolacije zbog politike aparthejda, ponovo zauzela mesto u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
1999. — Jugoslovenski ekonomisti iz nevladine Grupe 17 procenili da je ukupna ekonomska šteta posle NATO-bombardovanja Jugoslavije 29 milijardi i 608 miliona dinara.
2001. — Vlada Jugoslavije usvojila Uredbu o saradnji s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
