Olimpijac Marko Novaković: “ Da se vrate srećni dani ”

Po čemu pamtiš odrastanje uz baku I deku?

-Pamtim po svemu, od pecanja sa dekom, zajedničkog igranja, bake koja me je pratila i čekala svake večeri kao malog da završim sa treningom plivanja, igranja karata pod svećom,kada nemamo ni struje , ni vode jer smo živeli u plavnom delu i još mnogo toga, meni je to sve bilo zanimljivo i lepo jer smo uspevali sve da rešimo na neki nas način.

Roditelji su ti se razveli kada si imao godinu dana, kako si to podneo u detinjstvu, a kako gledaš na to danas?

-Jasno mi je da se navedeno pitanje sve više ponavlja i pokušavam da ga izbegnem na sve moguće načine , ali se uvek nađe tu negde, neću dužiti na ovome. Ne mogu da kažem da je bilo lako, želeo sam da eto nekada barem imamo neki zajednički ručak, samo da smo na kratko zajedno , ali tako je kako je, tada kao klinac sam već bio svestan, iako smo živeli da kažem u siromašnim uslovima da se tamo negde nalazilo sigurno još neko dete koje možda nije imalo ni krov nad glavom, svakako sam tražio i nalazio neku pozitivnu stranu u svemu i nastavljao dalje, kako sam stasavao menjali su se i načini razmišljanja i stavovi prema svemu tako da sam shvatio da je to njihov životni put i ne zameram, čovek nikada ne zna šta ga čeka u životu, ružno ili lepo, možda nisu tako želeli, ali sudbina je imala drugačije planove.

Jesu li baka i deda uspeli da ti zamene roditelje?

-Vaspitali su me tako da poštujem roditelje, gde god da su i ko god da su, povrh svega,  učen sam da su na prvom mestu roditelji tačnije majka i kasnije svi ostali, i ja sam to uvek poštovao, mada je ono što ja u sebi osećam i znam malo drugačije ostalo i dan- danas I ostaće zauvek u meni.

Kada si prvi put počeo da se zanimaš za veslanje, na čiji nagovor?

-Morao sam da prekinem da se bavim plivanjem zbog gusenja-astme, trenirao sam nekih 5 godina, recimo od pete do desete, jer je bilo glupo s obzirom na da živim pored reke , a ne znam da plivam, pošto je kajakaški klub na par stotina metara od moje kuće i znali su me donekle tamo jer se svako i celo leto kupam, trčim, igram.... Deka mi je dao predlog da odem da probam jer je na otvorenom, pa se tu ne gušim toliko, ne moramo da platimo, ako mi se ne sviđa ne moram da nastavim i tako iz poštovanja više nego neke želje, iskreno meni se nešto nije ni išlo, ali sam otišao i pitao da probam malo, objasnili su mi sve, sećam se da su tog dana bili neki talasi i da skratim priču, kada sam trebao da okrenem i da se vratim nazad , shvatio sam da ću u jednom momentu biti paralelno sa talasima i da postoji verovatnoća da će me prevrnuti,.Međutim kako ne bih ispao neka kukavica pred svima , ja sam pokušao hrabro i naravno prevrnuo se. Pošto ne volim kada mi nešto ne ide, ja sam se tu zainatio samo kako bi dokazao svima i sebi da se neću prevrnuti i eto me još uvek, sada se prevrćem otprilike samo kada ja to želim.

Kako je u to vreme izgledalo baviti se veslanjem?

Pa iskreno bilo je mnogo lepo, nisam siguran da je kajak tada bio toliko popularan, iskreno tu stranu i na taj način ja to tada nisam ni gledao, bilo je lepo pripadati nečemu, u klubu je bilo ako se ne varam preko 100 članova, meni je to bila druga kuća, počeo sam da stvaram nova poznanstva, drugarstva, pogotovo kada smo putovali na takmičenja pa spavanja po šatorima, nije bilo zavidnih, čuvali smo jedni druge, poštovali se, naravno pravili gluposti… sve u svemu nezaboravni događaji.

Tisa je bila reka pored kojesi proveo rani period, prvo si trenirao plivanje, pa počeo sa kajakom?

-Tisa i ja se i tada i dan -danas družimo svaki dan, osim kada negde otputujem, da li plivao ili veslao, možda zvuči čudno,  ali ona i kajak su mi mnogo pomogli u životu da postanem ovakav kakav jesam danas i da dosta toga u životu prebrodim. Samim tim što sam tu svakog dana, smatram da joj se prisustvom na neki način odužujem,  iako će mi verovatno biti malo jedan život da se odužim.

Jesi li imao padova, razmišljanja da odustnaeš od svog dečačkog sna?

-Priznajem da mi je u jednom momentu bilo baš kritično, jednostavno mnogo teških preživljenih momenata i negde se sve skupi u tebi,  međutim uspeo sam da ostanem nekako pribran I saberem misli kako bih nastavio dalje.

Svojeveremo si, zbog teških finansijskih razloga, uporedo sa treninzima radio. Koliko tii je to bio težak period za tebe?

-Tada, kada sam završio srednju školu, jednostavno nisam imao mogućnosti za daljim školovanjem , ali sam imao tu sreću da u međuvremenu kroz kajak upoznam ljude koji mi mnogo znače u životu i koji su mi pomogli kako bih bio bolji i svoj čovek jednog dana. Tada sam radio i trenirao, nije bilo lako uskladiti posao sa treninzima ali opet i sa te strane sam imao divne ljude, kolege sa kojima sam uvek mogao da se organizujem, dopunim, menjam... To je opet neka priča za sebe u kojoj sam isto uživao i nedostaju mi ti dani ponekad. Sa druge strane su počeli veći izazovi, veća takmičenja, veći napori i na kraju veći rezultati gde ja jednostavno fizički više nisam mogao da izdržim sve, pa sam tada odlučio da pokušam da se posvetim sportu koliko god mogu profesionalno i da vidim gde će me to dovesti, hvala Bogu verujem da sam napravio dobru odluku.

Koliko je sport kojim se baviš zahtevan i koliko ti ostavlja slobodnog vremena?

-Jako zahtevan sport sa visokim fizičkim intenzitetima i naporima, voda je sama po sebi specifična i osećaj koji stičeš godinama i koji je sve istančaniji se isto tako brzo gubi ako propuštaš treninge, naravno kada si mlađi ili rekreativac samim tim je drugačije i imaš mogućnost da sebi malo das više prostora za nešto drugo što te zanima, tako da je slobodnog vremena jako malo i u većini slučajeva ga koristim za odmor ili aktivan odmor u zavisnosti od količine umora, međutim verujem da ću jednom imati vremena za još neke aktivnosti koje me zanimaju van kajaka. Trenutno uspevam ponekad da se vozikam sa konjima u sulkama, opušta me i prija mi da provedem vreme u zvukovima prirode, dalje od grada i buke.

Koja je prva važna nagrada u tvojoj karijeri?

-Svaka nagrada tj. medalja ima posebnu priču i posebno mesto, recimo da je prva medalja koju sam osvojio kao klinac bila dosta bitna za dalji tok mog sportskog puta, prva seniorska medalja koju sam osvojio mi je promenila život za 360 stepeni, u tom nezaboravnom momentu su mi prolazile mnoge loše i dobre stvari koje sam prošao i koliko sam bio srećan , toliko mi je bilo i teško, mnogo rada koji se nastavio naravno kasnije, osećaj da pripadaš negde, da tvoj život ima neki smisao posle svega. Možda zvuči čudno , ali nije baš jednostavno objasniti taj unutrašnji osećaj kada stojiš na najvišem mestu postolja i kada ceo svet sluša himnu zbog onoga što si uradio.

Kakav je osećaj osvojiti medalju i postati svetski prvak?

-Nezaboravno I ludo, kada imaš mogućnost da se takmičiš sa ljudima koje si do juče samo gledao na ekranu I u tom momentu misliš kako bi bilo super da si tamo pored njih, doživljavaš momenat ne samo da si pored njih,  već si ispred I ostvaruješ neke nove rekorde, kada imaš čast da trud od  sporta u kojem si pruže ruku nebitno iz koje su zemlje I čestitaju, velika je čast , pre svega, kada te dočekaju kod kuće svi, ko zna, možda jednog dana bude I neka knjiga o svim tim putevima kojima se prolazilo da bih došao na vrh sveta.

Kako izgledaju pripreme za Svetsko prvenstvo, imaš li poseban režim rada I ishrane?

-Pripreme za svako takmičenje su generalno iste, da li to bila interna trka ili međunarodna, za svaku trku se pristupa na isti način. Tokom priprema i celog perioda treniranja , moraš biti posvećen jer ne može rezultat da se napravi preko noći što bi rekli, kontinuirani rad iz godine u godinu, nekad bolju nekad malo lošiju, a nekad savršenu sezonu. Ipak niko od nas nije mašina, ali je cilj uvek usmeren ka najboljem mogućem rezultatu, samim tim način ishrane takođe prati nešto što znam da mi odgovara tačnije organizmu. Uglavnom jedem manje više sve u normalnim količinama za svoje potrebe, ipak ću potrošiti kroz treninge , tako da nemam strah što se tiče viška kilaže I slično.

Koliko je težak put ka uspehu I čega sii se odrekao da bi osvojio poziciju najboljeg spkog veslača?

-Težak je, ali ja volim ovo što radim pa samim tim ne razmišljam na taj način, sastavni je deo mene, to je moj dosadašnji život svakog dana, donekle mi I prija što je teško, navikao sam se, odrekao sam se svega, nisam nikad imao problem sa tim da odlučim šta mi je cilj I da sve tome podredim. Uspeh je taj koji govori za mene I moj rad, želju, posvećenost, ljubav prema kajaku. Lepo je I pre bilo kada imaš mogućnost da radiš ono što voliš, gde si se pronašao a pogotovo u današnje vreme kada je sve generalno teško, uvek je neka borba.

Kakve uspomene nosiš sa Olimpijskih igara iz Londona kada si osvojio 7. mesto?

-Prve olimpijske igre svakako su bile posebne za mene, bilo je jedinstveno iskustvo. Međutim  i danas ostaje žal za tim boljim rezultatom, s obzirom na to  sam mesec dana pre toga bio prvak Evrope. Isti su ljudi, verujem da sam mogao da se borim za neko od odličja, nažalost u toku treninga samo koji dan pre trke sam imao peh sa veslom, polomio sam ga i dobio sam novo identično, ali za tu malu sitnicu koja je falila u osećaju jednostavno sam pokušao da izvedem sve što je bolje moguće. To je otprilike kao da imate svoj auto par godina, naviknete na njega i na način kako funkcionišu papučice, menjač.... i onda vam daju isti takav auto potpuno nov, sve je to slično, ali nije baš isto, nedostaje vam malo vremena da se naviknete, to malo vremena je i meni falilo, ali ga nisam imao. Svakako sam zadovoljan, pokušao sam da uživam maksimalno u svakoj trci i da u svakom momenu dam sve od sebe.

Kome posvećuješ dosadašnje nagrade i priznanja?

-Onima koji više nisu tu, ali verujem da prate tamo negde sve i naravno svim onim dobrim ljudima koji su verovali u mene od početka i koji su svoje vreme posvetili meni, kako na vodi, treninzima, tako i van kajaka. Ne znam da li ću ikada uspeti da nadoknadim sve to, ali ako ništa barem sam na dobrom putu pa se nadam da je i to nešto.

Šta te, posle veslanja, ispunjava?

-Još nisam otkrio taj deo, dosta toga volim, ali nisam imao prilike još ni vremena da probam, volim auto-moto sport , ako se to računa.

Kako  najčešće provodiš slobodno vreme?

-Odmor, društvo, neke društvene zabavne aktivnosti....

Tvoj fizički izgled sigurno privlači mnoštvo devojaka, tvoj trenutni emotivni status je...

-Slobodan…

Koji je tvoj sledeći profesionalni izazov u ostatku godine?

-S obzirom na to da su discipline, u kojoj sam nastupao, ukinuli sa olimpijskog programa , sada sam u drugoj discipline. Bilo lepo kada bih uspeo da ostvarim i u drugoj discipline, neki dobar rezultat.

Koja pesma najbolje opisuje tebe?

-Zanimljivo pitanje, nisam o tome razmišljao , ali ne verujem da može u jednu pesmu da stane baš sve od mene, recimo neka bude neka od pesama iz 1992. Albuma ( Da se vrate srećni dani ) Garavi Sokak.

Autor: Mario Badjuk

Foto: Kajakaški savez Srbije