U bogatoj karijeri je igrao za Crvenu zvezdu u tri navrata, pa su crveno-beli povukli broj osam iz upotrebe. Sa reprezentacijom naše zemlje je bio prvak Evrope 2001. godine u Turskoj i sveta 2002. u Indijanapolisu. Tri puta je osvojio nagradu „Alfonso Ford“ namenjenu najboljem strelcu Evrolige, a nastupao je i za Budućnost, Minesota Timbervulvse, Valensiju, Real Madrid, TAU Keramiku, Efes Pilsen i Sijenu. Po završetku izuzetno uspešne košarkaške karijere Rakočević je svoju pasiju pronašao u stripovima i džiu-džicu. Osam godina je trenirao ovu borilačku veštinu, a onda došao i do najvišeg zvanja. Uspeo je da uklopi treninge džiu-džice i kada je dobio funkciju potpredsednika za mušku košarku,u KSS.
-Crvena zvezde jeste deo mog identiteta, moje ličnosti i životnog dela. Moji u familiji :otac, majka, sestra i ja trenirali smo u Crvenoj zvezdi, sada su našim stopama krenuli moji naslednici, sin I ćerka sada aktivno treniraju u “ Zvezdi” Počeo sam između kalemegdanskih zidina i zaljubio se u košarku. Jednostavno, osećam se kao da sam ja Crvena zvezda u nekom malom delu, kao što su Crvena zvezda Šekularac, Džajić, Kapičić i ostali. To je deo mog identiteta, to je emocija koju osećam. Nestvaran nivo pripadnosti, dakle ne nešto što samo voliš. Pripadnost, to je prava reč.
Za prvi Zvezdin tim zaigrao si kao najmlađi igrač u selekciji sa svojih 16 godina. U njoj si i završio karijeru Tako si obećao sebi ili je to bio splet okolnosti?
-Uvek sam želeo da karijeru završim u svojoj “ Zvezdi ” I to u punoj igračkoj snazi , sa 35 godina, a ne sa 38, 39 godina, već istrošenog tela I smanjene kondicije.To sam obećao sebe već nakon prve odigrane utakmice za crveno-bele, kao I svojim vermin navijačima.
Koji trofej smatraš najdražim, koji si osvojio kako u Crvenoj zvezdi , tako i u celokupnoj karijeri?
-Od domaćih trofeja, najdraži mi je je sa Crvenom Zvezdom 2014. godine, kada smo osvojili domaći nezaboravni Kup Radivoja Koraća u Novom Sadu. Zanimljivo je da smo sve tri utakmice u finalu stizali do pobeda posle produžetaka. Zvezda je te godine takođe stigla do polufinala domaće lige kao i fajnal-fora Jadranske lige. Drugi trofej, koji mi je nedostajao je osvojen Kup kraljeva u Španiji u kojoj sam proveo odlične sezone, uvek sam priželjkivao taj trofej I uspeo sam da ga osvojim.
Poziv za reprezentaciju se ne odbija, čini li ti se danas da mlađi igrači ne razmišljaju tako ?
-U godinama svoga odrastanja I aktivnog bavljenja košarkom, nije bilo dileme zaigrati za reprezentaciju. Dva pitanja su bila ključna: Kada I gde. Kada počinju pripreme i gde se okupljamo! Svi smo se , bez pogovora, odazivali pozivu selektora srećni što ćemo zaigrati za nacionalni dres. Naši mladi igrači su pod stravičnim pritiskom zato što ih cepkaju sa svih strana: roditelji, menadžeri, klubovi, savetnici…Sve je to uzelo maha i mladi igrač se često izgubi u svemu tome. Odigra jednu dobru utakmicu na prvenstvu i već mu svi prognoziraju izlazak na NBA draft. Možete da zamislite šta se dešava u njegovoj glavi tada. Danas je pravi posao da ubedimo igrača da treba da dođe i odigra za reprezentaciju. Današnji klinci nemaju svest o igranju za reprezentaciju!
.Bio si poznat po natprosečnom odrazu i zakucavanju. Smatraš li da je Majkl Džordan upravo glavni " krivac, , za tvoju vanserijsku igru?
-Celo detinjstvo sam kopirao Majkla Džordana, bio mi je idol. Želeo sam da zakucavam kao on, bio sam opsednut time. Problem je bio što sam nizak. Onda sam se setio da postavim kamen i da s njega skačem. Zbog toga sam bio sav izubijan jer sam redovno padao. Takođe, koristio sam i knjige za trening. Lepio sam ih na noge trakom, od udžbenika sam pravio tegove i njima trčao uz stepenice.
Iako si skidao poteze Džordana to ti, ipak nije pomoglo da se zadržiš u NBA ligi?
-Glavni razlog je što sam dosta mlad, sa dvadeset godina, otišao u Ameriku, trebalo je prvo da se iskalim u Evropi, pa sa jačim iskustvom nastupim u NBA. Ipak, to je izuzetno iskustvo za mene, mada nisam ostao duže od jedne godine. U NBA sam mnogo naučio mada nisam imao veliku minutažu. Ispravio sam svoje tehničke nedostatke iako sam igrao samo pet minuta po meču, ali mi je to bilo dovoljno i opet sam se vratio u Zvezdu. Igrao sam u proseku 6,5 minuta, tako da sam bio slobodan da energiju usmerim na trening. Trenirao sam po pet-šest sati, bukvalno su me izbacivali iz hale. Dolazio sam po dva sata ranije, ostajao dva sata posle. U nekom momentu ni treneri nisu želeli da ostaju toliko, imali su svoje porodice, živote, a nisu ni plaćeni za to. Zato sam koristio one mašine što same vraćaju lopte i besomučno sam šutirao. U Americi sam mnogo poboljšao tehniku i šut, vratio sam se kao potpuno drugi igrač.
Koja svetska košarkaška zvezda je ostavila najjači utisak na tebe?
-Ko bi drugi, nego Džordan, smeh… Odgledao sam sve njegove utakmice, pročitao sve o njemu, jednom rečju, vanserijski igrač, rođen da bude lider I uzor.
Jedini si igrač koji je tri puta osvojio nagradu za najboljeg strelca Evro lige. Za koju si se najviše "namučio,,?
-Postoji anegota koju malo ko zna. Kada sam osvojio prvi put nagradu, nisam ni zano za to. Priđe mi trener I kaže, osvojio si titulu, ja prvo ne znam o čemu se radi posle sam to doživljavao kao sastavni deo svoje uspešne I predane karijere.
Kada bi dobio zadatak da sastaviš svoj DREAM TEAM, koja petorka bi se u njemu našla?
-Ovako bi izgledao moj drim tim: na prvom mestu Španac Pablo, dvojka Igor Rakočević, broj tri Bodiroga, četvorka Tomašević I petica Dijago Spoiler.
Mnogi ne znaju da si ti veliki fan grupe "Iron maiden,, Imaš li priliku da često posećuješ njihove koncerte i koji će ti ostati u pamćenju kao najdraži?
-U pravu si. To mi je omiljena grupa, najbolji bend na svetu čije koncerte ne propuštam. Najdraži mi je onaj iz Čilea, održan 2019. godine. Imaju najmanje desetak pesama sa tako jasnom porukom, da svaki intelektualac treba dobro da promisli o značenju reči I stihova koje se sadže u pesmama.
Pasionirani si ljubitelj brzih automobila...šta trenutno voziš?
-Volim brze i jake automobile. Trenutno vozim Nissan GT-R .Dosta sam pažljiv I oprezan vozač, a ovaj model vredi svaki dinar uložen u njega, jer se lako vozi I svakim danom po gradu.
Čime se Igor bavi danas i šta bi preporučio sebi kao šenaestogišnjaku iz ove vremenske perspektive?
-Igor je, pre svega,roditelj. Indivudualno treniram ćerku I sina koji igraju za KK Crvena Zvezda . Sebi bih poručio više osmeha, čini mi se da sam u nekim životnim I sportskim trenucima bio mnoog ozbiljan. Sport je nešto što svima treba da bude sadržaj života, jer se tako širi ljubav, zdravlje i boljitak u fizičkom I mentalnom smislu.
Autor: Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
