Danas je svetski dan polarnih medveda

Kako se i koliko grejemo, koliko vode trošimo, koje kozmetičke proizvode koristimo odluke su od kojih zavisi dalji razvoj klimatskih promena – glavnog neprijatelja ovih prelepih i ugroženih životinja. Na to nas opominje i organizacija Polar Bears International, na čiju inicijativu se današnji dan, 27. februar obeležava širom sveta kao Svetski dan polarnih medveda.

Obeležavanje današnjeg dana kao Svetskog dana polarnih medveda uvedeno je na inicijativu međunarodne organizacije za zaštitu ove životinjske vrste pod imenom Polar Bears International. Ovaj datum se koristi kako bi se putem medija, društvenih mreža i različitih događaja edukatvnog karaktera podigla svest javnosti o ugroženosti polarnih medveda i negativnim posledicama klimatskih promena na njihov opstanak. Tom prilikom se posebno skreće pažnja na činjenicu da je upravo globalno otopljavanje i smanjenje ledenog pokrivača na severnim morima jedan od osnovnih krivaca za drastično opadanje populacije polarnih medveda.

Pravna zaštita polarnih medveda

I pravo je na strani polarnih medveda i to još od 1973. godine, kada je u Oslu potpisan međunarodni Sporazum o zaštiti polarnih medveda.Ovaj sporazum potpisalo je 5 zemalja u kojima postoji najbrojnija populacija polarnih medveda: Kanada, Danska (zbog Grenlanda koji je deo njene teritorije), Norveška (zbog Svalbarda koji joj pripada), Sjedinjene Američke Države i tadašnji Sovjetski savez.

Osnovni razlog za potpisivanje ovog sporazuma bio je neumeren lov na polarne medvede koji je u to vreme sprovođen u ovim zemljama. Upravo zbog toga, sporazumom se zabranjuje norganizovan, neregulisan sportsko rekreativni lov na polarne medvede. Naročito se zabranjuje ubijanje polarnih medveda iz aviona ili brodova koji lome led, što su načini lova kojima je do tada bukvalno devastirana populacija ovih životinja.

Mere zaštite prirodnih staništa

Države potpisnice obavezuju se da preduzmu niz mera kako bi se zaštitila prirodna staništa polarnih medveda, uz posebno vođenje računa o mestima na kojima se polarni medvedi hrane i mestima na koja migriraju. Dužnost je država potpisnica da se o populaciji polarnih medveda u okviru svojih granica staraju u skladu sa dobrom praksom i raspoloživim naučnim saznanjima. Jednom rečju, one se smatraju odgovornim za opstanak ovih životinja.

Zabrana ubijanja polarnih medveda

Sporazumom se zabranjuje ubijanje polarnih medveda, osim u naučne svrhe ili kako bi se sprečilo ugrožavanje ljudi. Izuzetno, dozvoljava se i ubijanje polarnih medveda od strane domorodačkog stanovništva ali isključivo primenom tradicionalnih metoda lova. Iako deluje prilično sporno, ovakav izuzetak zapravo predstavlja ustupak pravu svakog naroda i nacionalne manjine da živi u skladu sa svojom tradicijom. Imajući u vidu današnje stanje populacije polarnih medveda, postavlja se pitanje da li je ovaj ustupak zaista toliko potreban i da li tradicija treba da prevagne u odnosu na budućnost jedne životinjske vrste?

Važno je istaći da Sporazum zabranjuje prodaju kože poalrnih medveda ili drugih delova tela ubijenih primeraka ove vrste. Zabranjen je uvoz, izvoz i promet polarnih medveda na teritorijama država potpisnica. Pošto su one ujedno i prirodna staništa polarnih medveda, to znači da se ove životinje praktično ne smeju iznositi sa mesta gde po prirodi žive, osim, naravno u naučne svrhe, radi spasavanja itd.

Kako možemo doprineti

Iako smo kilometrima udaljeni od njihove postojbine, naše svakodnevne odluke zapravo utiču na sudbinu polarnih medveda. Naime, reč je o svakodnevnim navikama koje su okidač klimatskih promena, a koje možemo promeniti. Jedan od predloga stručnjaka jeste da, za početak smanjimo temperaturu u svom domu za 2 stepena. Time smanjujemo globalno zagrevanje i doprinosimo sporijem otapanju arktičkog leda bez kojeg polarni medvedi ne mogu da stignu do izvora hrane te su praktično osuđeni na smrt.