NAUČNI DOKAZI O MOLITVI

Po definiciji, molitva je oblik obraćanja Bogu, uz uspostavljanje odnosa sa Bogom ili kakvim božanstvom, odnosno boginji, bogu ili bogovima. Pravoslavci i katolici se pored svakodnevne molitve Bogu, često mole i svecima, Bogorodici Mariji i anđelima čuvarima.
Nedavno su ruski naučnici sa Petersburškog univerziteta materijalno dokazali da su čudesna izlečenja povezana s duhovnošću istinita, te su otkrili mnoge telesne i duševne promene koje čovek može da doživi u trenutku molitve ili verskog obreda.

Naučnici su dokazali da vernik udubljen u molitvu potpuno isključuje moždanu koru, a to označava potpunu sigurnost i odsustvo stresa.

Molitva je lek protiv negativnog razmišljanja!

Profesor Slezin uspeo je izmeriti moć molitve te je ustanovio da monah koji moli potpuno isključuje moždanu koru što je zabeleženo još jedino kod dece do tri meseca koja su sigurna u blizini svoje majke. Kako ljudi rastu, osećaj sigurnosti se sve više smanjuje, a povećava se moždana aktivnost. Aktivnost se smanjuje jedino tokom dubokog sna i molitve, a to dobro utiče na ljude.

"Molitva je snažan lek te ne samo da reguliše sve procese u ljudskom organizmu, nego i obnavlja uništenu strukturu svesti", tvrdi Valeri Slezin, direktor Laboratorije za neuropsihofiziologiju na Institutu za istraživanje i razvoj psihoneurologije u St Petersburgu.

Većina bolesti uzrokovana je tako negativnim situacijama i umno potenciranim problemima koji se tokom molitve povlače ili čak potpuno nestaju. Naučnici su dokazali da se nakon mise i drugih verskih obreda normalizuje krvni pritisak i druge vrednosti izmerene u krvi.

Navodno je dokazano i da zvuk zvona ubija viruse, a sveta voda menja svoja svojstva izlečenja zavisno o stepenu verovanja vernika što je zapravo samo dodatak na teoriju o "pamćenju vode".