Šta izaziva stres kod muškarca

Partnerka

Koliko god da cenite i volite vašu partnerku, neminovno je da postoje razdoblja kada se problemi gomilaju i morate ih rešavati. Kako kaže Ken Jeger, profesor psihologije u Medicinskom centru Wexner u Ohaju, na početku veze to su tek male stvari, a kasnije puno teže odluke oko roditeljstva, kredita i nagomilanih računa. Sve to stvara stres bez obzira na to koliko se volite i važno je uspostaviti ravnotežu koliko je moguće. Važan je kompromis, zajedničko, ali i odvojeno vreme s prijateljima.

Svakodnevne obaveze

Bilo da se radi o kupovini namirnica, čekanju kod lekara, na roditeljskom sastanku ili o nekim malim dosadni stvarima, one često znaju da imaju snažan uticaj na vaše raspoloženje, posebno kada se zaređaju. Jeger za Yahoo Health objašnjava kako vas obično uzrujavaju jer podsvesno osećate strah da će vas neko videti kao nesposobne, nemarne ili se bojite da ćete se osramotiti. Ako pogledate malo oko sebe, shvatićete da svi imamo obaveze i retko ko stiže da ih obavi na vreme u ovom ludom modernom načinu života. Samo, polako, napravite listu prioriteta i rešavajte jednu po jednu obavezu.

Stres je zarazan

Prema nemačkoj studiji iz 2014, u nizu eksperimenata, ispitanici koji su gledali druge osobe u stresnim situacijama takođe su počeli da se osećaju loše. Pokazalo se kako im se tokom tih situacija povećao nivo kortizola, hormona koji očitava nivo stresa. Dakle, stres je zarazan i probajte da se isključite iz takvih situacija kada je to moguće.

Društvene mreže

Studija istraživačkog centra Pew početkom ove godine pokazala je kako omiljene društvene mreže poput Fejsbuka takođe mogu prouzrokovati stres, jer pratite šta vaši bliži, ali i nekadašnji prijatelji rade. To se najviše odnosi na problem prekinutih veza pa se nervirate ako zahvaljujući Fejsbuku zaključite da je vašoj bivšoj ljubavi trenutno bolje nego vama, a druga stavka je to što vam se čini da drugi fizički izgledaju bolje nego vi.

Traume iz detinjstva

Loša iskustva iz detinjstva i te kako mogu uticati na vaš život kasnije. Studija unuverziteta Wisconsin-Madison zaključila je kako traumatična iskustva iz detinjstva mogu uticati na deo mozga koji reguliše i obrađuje stres i emocije s kojima se nosite. Druga pak studija sa univerziteta Džon Hopkins pokazuje da i način odrastanja može imati negativan uticaj, jer najčešće kopirate ponašanje roditelja, a ako su bili u stresu ceo život, veća je šansa da ćete se i vi tako ponašati.

Bolji posao, više stresa

Obrazovaniji i bolje plaćeni ljudi pod većim su stresom od onih koji nisu visoko obrazovani. Studija univerziteta u Torontu pokazala je da bolje obrazovani ljudi imaju bolje poslove i veće plate, ali su u većem stresu zbog odgovornosti, želje da napreduju i zadrže određeni standard.

Preterana briga o zdravlju i mršavljenju

S nametnutim idealima lepote modernog doba nije se lako nositi, a dokazano je da oni koji su na striktnim dijetama ili preterano vežbaju doživljavaju stresna razdoblja zbog manjka energije, umora, brige i opterećenja.

Zavisnost

Igranje igrica, gledanje televizije ili dopisivanje pre spavanja sprečava proizvodnju melatonina koji vam je potreban za san. Zbog toga ćete teže zaspati i drugi dan biti umorni. Dodatan problem stvaraju službeni mobilni telefoni zbog kojih mnogi proveravaju pozive ili e-mailove pre spavanja pa se umesto opuštenog dovode u stresno stanje.

Nerealna očekivanja

Kada vam se neki plan izjalovi, možete reagovati na dva načina – biti očajni ili se prebaciti na neki drugi plan. Ako spadate u prvu grupu, sigurno ste često pod stresom jer ne može sve uvek ići po planu, odnosno kako ste zamislili. Pesimizam i viđenje sebe kao žrtve polako ali sigurno ubija svaki pozitivan stav, a stres raste. Kad imate nerealna očekivanja veća je šansa da ćete biti jako razočarani. Jeger naglašava kako to ne znači da treba sve pustiti i zaboraviti na bilo kakve ambicije, samo pažljivo promislite pre nego što sebi zadate određeni cilj.

Multitasking

Mislite da ćete biti uspešniji ako radite više poslova odjednom kako biste bili što pre gotovi i uštedeli na vremenu, varate se. Studija univerziteta Irvin iz 2012. pokazala je kako vas obavljanje više zadataka odjednom čini nervoznijima, srce brže kuca i tako se podstiče stres. Kad obavljate samo jedan zadatak, bolje ste na njega usresređeni i zadovoljniji učinjenim.