U očajničkom pokušaju da pokaže svojim sledbenicima kako je ovaploćenje muževnosti, on je svakog dana uzimao više od 80 lekova, a neki istoričari veruju da je zbog toga postao sadista i masovni ubica.
Adolf Hitler bio je zavisnik od droge, hipohondar i redovni korisnik mešavine amfetamina, sperme bika, otrova za pacove i morfijuma.
Novi dokumentarac “National Geographica” je priča o lideru nacističkog pokreta iz ugla njegovog lekara, dr Teodora Morela čija su svedočanstva, dnevnici i pisma nedavno otkriveni.
U očajničkom pokušaju da pokaže svojim sledbenicima kako je ovaploćenje muževnosti, on je svakog dana uzimao više od 80 lekova, a neki istoričari veruju da je zbog toga postao sadista i masovni ubica.
Psihijatar profesor Nasir Gemi u novom dokumentarcu (“Nazi Underworld – Hitler’s Drug Use Revealed”) govori o njegovoj maničnoj depresiji i svodi ga na krhku nesigurnu figuru.
- Nije reč o tome da li je Hitler uzimao amfetamine, ili ne, nego to da je imao bipolarni poremećaj i da su ga droge pogoršale – kaže on.
“To bi moglo da objasni zašto se tako drastično promenio krajem tridesetih godina”.
Na 47 nedavno otkrivenih strana mogu se videti podaci o njegovom hroničnom ekcemu, upornim grčevima u stomaku i stalnoj naduvenosti.
Niko nije mogao da izleči njegove bolesti, dok mu Morel nije propisao probiotsku kulturu koja mu je olakšala grčeve.
Oduševljeni Hitler učinio je Morela svojim ličnim lekarom tokom devet godina iako su ga drugi zvali “šarlatanom”.
Izveštaji pokazuju da je Hitler ušmrkivao kokain u prahu, kako bi “očistio sinuse i opustio grlo”, a čak koristio i kapi za oči sa 10 odsto kokaina.
Doza je smanjena čim je počeo da žudi za ovom drogom.
U ormariću sa lekovima ovog u najmanju ruku neobičnog lekara nalazilo se ulje za čišćenje oružja i pilule napravljene od otrova za pacove protiv naduvenosti.
Morelove metode bile su tako kontroverzne, da su drugi lekari mislili da je “dvostruki agent”, koji pokušava da otruje Hitlera.
Prema izveštaju, Morel je Hitleru čak ubrizgao ekstrakt dobijen iz prostate i testisa mladih bikova, kako bi povećao libido i mogao da parira mnogo mlađoj ljubavnici.
On piše kako se diktator plašio mogućnosti da dobije kancer i bio paranoičan i pri najmanjoj sumnji da se zarazio običnom prehladom.
Otkriće je ostavilo prostora nekim istoričarima da spekulišu da li je Hitlerov ekstremni rat bio pod uticajem narkotika.
Međutim, drugi strahuju da bi takve tvrdnje mogle da daju “vetar u krila” njegovim braniocima i neonacistima.
“Samo 48 sati pre smrti, Hitler je napisao testament, pribran i budan, kao i uvek. Njegove mentalne sposobnosti bile su normalne”, rekao je Hans Joakim Nojman, autor knjige “Da li je Hitler bio bolestan?” “Was Hitler Ill?”