Da li je kokoška dinosaurus u minijaturi?

Prema tumačenjima najnovijih paleontoloških otkrića, dinosaurusi, ili bar njihovi neposredni potomci, “nikada nisu ni odlazili”. Oni svakodnevno lete iznad naših glava i nemoguće je zamisliti svet bez njihovog prisustva. Jer, ptice su, prema tvrdnji Đorđa Terucija, kustosa Odseka za paleontologiju Prirodnjačkog muzeja u Milanu, samo savremena verzija svojih predaka iz mezozoika.

Mnoge sličnosti

Kokoška se, u stvari, ne razlikuje mnogo od malog dinosaurusa mesojeda, a znaci njihovog bliskog srodstva najpre se otkrivaju na nogama. Naime, zadnje noge dinosaurusa i ptica veoma su slične, sa tri prsta okrenuta unapred i jednim, kraćim, unatrag. Ako se pažljivo razgleda kokošija noga, vidi se da je prekrivena krljuštima, kao kod gmizavaca. Ali, ako su kokoške od dinosaurusa nasledile krljušt na nogama, dinosaurusi, ili bar neki od njih, već su bili prekriveni nekom vrstom perja. A upravo je perje jedan od najubedljivijih dokaza o direktnoj vezi između dinosaurusa i ptica.
Prvobitno perje, koje se razvilo kod dinosaurusa, bilo je sasvim primitivno, u obliku vlaknastog protoperja, sličnog onom kod kivija, neobične ptice koja živi na Novom Zelandu, i ne može da leti. Kod nekih grupa dinosaurusa zatim se pojavilo pravo perje i upravo su od njih nastale današnje ptice. Perje i paperje spada u meke delove tela, kao što su koža i unutrašnji organi, koji se ne mogu fosilizovati kao kosti i zubi, pa jedino njih nema u dokumentaciji o paleontološkim nalazima. Zbog toga ranije nismo znali za postojanje pernatih dinosaurusa, a ove životinje smo opisivali kao džinovske guštere obrasle krljuštima.
Poslednjih godina otkopano je stotinak skeleta dinosaurusa sa vidljivim tragovima perja koje se fosilizovalo. Reč je, pre svega, o nalazištima u oblasti Liaoning, u jugoistočnoj Kini, ali nedavno su otkriveni prvi pernati dinosaurusi i na američkom kontinentu. Naučnici smatraju da se perje nije razvilo zbog letenja. Dinosaurusi su bili kopnene životinje, a gospodari neba bili su pterosaurusi, grupa letećih gmizavaca u dalekom srodstvu sa samim dinosaurusima.

Leteći gmizavci

Pterosaurusi nisu imali krila obrasla perjem, nego kožnu membranu sličnu onoj kod slepih miševa. Protoperje je verovatno služilo kao izolator za održavanje stalne telesne temperature. Naučnici smatraju da su dinosaurusi, bar oni pernati, bili toplokrvne životinje, kao ptice, a ne hladnokrvne, kao većina gmizavaca. Kasnije, perje je dobilo značajnu ulogi i u procesu razmnožavanja. Poznato je da perje upadljivih boja može predstavljati neodoljiv izazov za partnera. Ovo je pred naučnike postavilo novu zagonetku: ako perje u početku nije služilo za letenje, kada je dobilo ovu funkciju?
Italijanski paleontolog Kristijano dal Saso objašnjava da je perje prilagođeno za letenje mnogo kasnije. Prve ptice pojavile su se krajem jure, pre oko 160 miliona godina, a razvile su se od takozvanih ptičjih dinosaurusa. Ova grupa podrazumeva spretne mesojede, kao što je velociraptor, takođe prekrivene perjem, sa parom malih krila koja nisu bila prilagođena za letenje, ali su poboljšavala stabilnost i aerodinamičnost u toku trčanja. Drevni srodnici velociraptora razvili su duža krila i možda su mogli da prelete manje razdaljine ili da lebde između drveća. Sada znamo da ptice potiču od ovih malih dinosaurusa, ali smo još daleko od precizne rekonstrukcije razvoja sposobnosti letenja, jednog od najznačajnijih izuma evolucije. Izvesno je, međutim, da su krajem krede, pre oko 66 miliona godina, dinosaurusi bez perja izumrli. dok su ptice, dinosaurusi osposobljeni za osvajanje neba, preživele i nastavile da se razvijaju.

Starost

Era u kojoj su živeli dinosaurusi, poznata pod nazivom mezozoik, predstavljala je dugačak vremenski interval od oko 186 miliona godina. Deli se na tri glavna perioda: trijas (od 251 do 199 miliona godina), juru (od 199 do 145 miliona godina) i kredu (od 145 do 66 miliona godina). Svet mezozoika bio je mnogo topliji od našeg, sa sasvim drugačijim krajolikom: u to vreme nije postojala trava, a čak i na našim geografskim širinama bila je rasprostranjena tropska vegetacija egzotičnog izgleda. Dinosaurusi su se pojavili pre oko 230 miliona godina i zajedno sa mnogim drugim vrstama nestali pre 66 miliona godina, krajem krede. Otkriveni su fosilizovani ostaci preko hiljadu vrsta, ali one najpoznatije pojavile su se u poslednja dva perioda. U juri su živeli oklopljeni dinosaurusi, kao što je stegosaurus, zastrašujući predatori, kao alosaurus, i najveće životinje koje su ikada postojale - sauropodusi sa dugačkim vratom. Tokom krede pojavilo se mnogo novih biljojednih vrsta, kao triceratopus, ali i malih, veštih predatora kao što je velociraptor. A pojavili su se i najveći mesojedi svih vremena, kao što je tiranosaurus. Tokom krede pojavile su takođe i prve cvetnice.

Četiri krila

Jedno nedavno otkriće nagoveštava da su prve ptice imale četiri krila, umesto dva kao današnje. Jedanaest skeleta drevnih ptica poreklom iz Kine, koji potiču sa početka krede (pre 66 miliona godina), pokazuju vidljive tragove lepo razvijenog perja na zadnjim nogama. Prema pretpostavkama naučnika zaslužnih za ovo otkriće, pod vođstvom Ksing Ksua iz Instituta za geologiju i paleontologiju u Šandongu, letenje kod ptica, možda čak i kod njihovih predaka dinosaurusa (kako pokazuju fosili mikroraptora, malog dinosaurusa sa četiri krila obrasla perjem) u prvom trenutku prošlo je kroz fazu sa četiri krila, a tek u drugoj fazi dobilo današnji oblik sa dva. Za sada su to samo preuranjene hipoteze i nisu svi uvereni u verodostojnost ovakvog scenarija. 

 izvor: zov.rs