SRPSKI JUNAK: Ovaj Šumadinac je poljskim topom oborio "aeroplan"

Pre 100 godina vojnik Radoje Raka Ljutovac ušao je u istoriju vazduhoplovstva kao prvi čovek koji je hicem sa zemlje oborio avion. Pucao je, iz poljskog topa, sa Metinog brda kod Kragujevca i oborio austrijski "rumpler", koji je pao u centar grada. Kapetan-izviđač Kurt fon Šefer i oficirski kandidat Oto Kirš su poginuli.

Njegov podvig je tim značajniji ukoliko se u obzir uzme činjenica da Srbija u to vreme nije imala organizovanu protivavionsku artiljeriju, a pojava austrougarskih aviona naterala je srpsku vojsku da improvizuje odbranu.

Korišćenje aviona je u tom periodu intenzivirano, a letelice koje su prethodno služile za izviđanje pretvorene su u bombardere. Zbog toga su zaraćene strane, među kojima je bila i srpska vojska, počele da organizuju protivavionsku artiljeriju, objašnjava istoričar dr Bojan Dimitrijević.

- I to na način da postojeće topove, koji su bili poljski, podižu na određena postolja koja su bila okretna i imala su elevaciju. Na taj način su se organizovali prvi topovski vodovi, a kasnije i jedna protivavionska baterija koja je formirana 24. avgusta 1915. za odbranu grada Beograda - navodi Dimitrijević.

Protivavionska jedinica je postojala i u Kragujevcu, a u njenom sastavu bio je i Raka Ljutovac. Sa jednog aerodroma u blizini Vršca 30. septembra 1915. godine, prema Kragujevcu je poletelo sedam nemačkih aviona – šest dvomotornih troseda AEG i jedan dvosed "rumpler". Na Kragujevac su bacili ukupno 45 bombi.

- U ranim jutarnjim časovima, zavodske sirene su oglasile uzbunu. Protivavionska baterija na Metinom brdu bila je spremna za dejstvo. Na naredbu komandanta, nišandžija Raka Ljutovac iz prvog plotuna pogodio je nemački "rumpler" - kaže istoričar vazduhoplovstva iz Kragujevca Veljko Leković.

Raka je događaj posle prepričavao svom praunuku Zvonimiru Ljutovcu.

- Kaže: Drhtala mi je ruka da ne smem da promašim. Ja sam stavio na topče končić. Napravio sam krstić i gađao kroz cevku, vodeći top kako avion leti, sa preticanjem od možda dva polja avionske dužine. Tad sam opalio – to je to - priseća se Zvonimir pradedine priče.

Rakin pogodak je uneo pravu pometnju među preostale neprijateljske avione, koji su ostali bez predvodnika i, iznenađeni vatrom sa zemlje, nestali sa neba iznad Kragujevca.

Na srpskim položajima nastupila je velika radost. Avion je pao u centar grada, nedaleko od kuće u kojoj je boravio i prestolonaslednik Aleksandar i ispred koje je prethodno pala jedna bomba.

Raka Ljutovac je, kao nagradu, od komandanta dobio konja i galopom dojahao do mesta pada nemačkog aviona. Tu ga je već dočekao okupljeni narod. Kada je stigao, sišao je s konja i salutirao izginulim nemačkim pilotima. To su bili kapetan-izviđač Kurt fon Šefer i oficirski kandidat Oto Kirš.

O tome koliko je Rakin podvig bio neverovatan svedoči i to što francuski oficiri nisu odmah poverovali da je avion pogođen iz prvog plotuna. Međutim, olupina je preneta u Vojnotehnički zavod. Inženjeri su je pregledali i pronašli geler u radilici motora, što je bio dokaz da je avion pogođen, ističe Leković.

Raka Ljutovac je kasnije, kao vojnik, stigao i do Solunskog fronta, gde je unapređen u narednika, a zbog zasluga u Velikom ratu odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima, Medaljom Albanske spomenice i Medaljom Spomenice rata za oslobođenje i ujedinjenje 1914–1918. godine.

Porodica Ljutovac je odlikovanja poklonila kruševačkom Narodnom muzeju uz još neke lične Rakine predmete.

- Njegove su zasluge za srpstvo i za vojsku bile velike samim tim što je napravio jedan takav podvig, oborivši nemački avion. Njegovi uspesi, njegovo herojstvo, nisu ostali nezapaženi, tako da su posle toga usledila i odličja koja dobijaju samo istaknuti i veliki vojnici - kaže viši kustos-istoričar u Narodnom muzeju u Kruševcu Kosta Radić.

U rodnoj kući Rake Ljutovca u Poljni kod Trstenika i dalje se mogu čuti priče o slavnom ratniku. Njegov praunuk kaže da heroj donosi odluku u trenutku. Ipak, samo ljudi sa posebnim osobinama mogu da iskoriste takav trenutak.

- Moj deda je bio sa velikom kulturom, sa velikom ljudskošću, i bilo ga je veoma interesantno slušati. Prvo što je savetovao je da budem pošten i da slušam starije. Da ne donosim odluke bez saglasnosti. To su neke stvari koje su i danas ostale u meni, i koje sam ja preneo svojoj deci - ističe Zvonimir.

Raka je bio vema cenjen, pa mu je između dva rata ukazivana počast da bude domaćin na slavama artiljerijskih jedinica Jugoslovenske vojske.

Značaj njegovog podviga je višestruk.

- On je simbolički, zato što je na taj način pokazana moć jednog novog roda koji je bio u nastajanju i koji će nastati kasnije. Takođe, obaranjem aviona došlo je do definitivne potvrde da treba da postoji protivavionska artiljerija u srpskoj vojsci i na bazi tog njegovog iskustva ona je kasnije i razvijana u mirnodopskom dobu - kaže Dimitrijević.

Dan kada je Raka oborio avion, 30. septembar, obeležava se kao Dan Artiljerijsko-raketnih jedinica za protivvazduhoplovna dejstva. Rakini potomci su odrastajući shvatali težinu njegovih reči, a težina njegovog dela postaje značajnija s vremenom koje prolazi. Pre sto godina Raka je pogodio protivnički avion, ali je ujedno nanišanio i svoje mesto u istoriji.