beležavanju Dana grada, tradicionalno se i ove godine priključio i Narodni muzej koji je u svojoj galeriji za goste, delegacije, predstavnike grada i Kragujevčane priredio izložbu „Usitnjavanje-priča o avanu“. Reč je izložbi Etnografskog muzeja, Muzeja nauke i tehnike i Farmaceutskog fakulteta iz Beograda, na kojoj je predstavljen, kako je rekla jedna od autorki postavke Jelena Manojlović, bezvremenski predmet koji u 21. veku – veku digitalizacije i savremene tehnologije još uvek nije našao adekvatnu zamenu ni u jednoj mašini.
Većina izloženih avana i stupa su iz 19. i 20. veka, a među izloženim predmetima su i žrvanj i rastirač iz 4700. pre n.e.
Avan je jedan od najstarijih čovekovih alatki kojom je usitnjavao plodove prirode, dok u medicini on predstavlja prvu alatku koja se još u periodu starog Egipta koristila za izradu lekova. Funkcija avana ostala je nepromenjena do danas i u svakodnevnom životu čoveka on označava prestanak njegovog preživaljavanja i početak kulture ishrane, dok ga kontinuirana upotreba u farmaciji svrstava u alatku koja je simbol ove profesije.
U praistoriji avani su izrađivani od kamena. U periodu antike avani su bili od kamena i mermera, plitki i slični činiji. U srednjem veku, osim kamena i drveta, počinje da se koristi i bronza, a od kraja 18. veka prave se i od porcelana i stakla. Danas se izrađuju od najrazličitijih prirodnih i veštačkih materijala.
Izložbu u Galeriji Narodnog muzeja u Kragujevcu otvorila je prof. Ljubinka Trgovčević, koja je rekla da su većini starijih posetilaca izloženi predmeti čine potpuno poznati, i pojedini ih kao ukrasne predmete čuvaju u svojim domovima. Imajući u vidu da smo u eri novih tehnologija, koja je donela savremene načine usitnjavanje hrane različitim aparatima, izloženi predmeti su mladim generacijama ipak strani. Zato smatram, kazala je prof. Trgovčević da je podsećanje na predmete koje su naši preci imali u kućama važno, a posebno zbog toga jer je reč o jednoj od najstarijih alatki ljudskog roda.