Savremena umetnost najčešće se bavi preispitivanjem sopstvenog i odnosa drugih prema okruženju, ukoliko nije okrenuta principima čiste estetike. U ovom slučaju, umetnica tretira pitanje razvoja jedinke u zavisnosti od raspoloživosti informacija i načina njihovog plasiranja, što ulazi u domen pedagoško metodološkog rada, koji je blizak sferi interesovanja Mie Lukovac Arsenijević. ''Ja u svetu i svet u meni'', mogao bi da bude moto svedenih predstava, sa puno simbolike i otvorenih pitanja na njenim slikama. Praznine, kao značajan, aktivni i provocirajući segment ''Malih priča'' veoma smisleno i svrsishodno, suprotstavljene su jedinki, ličnosti oličenoj u malom biću, čiji ekran saznanja tek počinje da se ispisuje u skladu sa impulsima koji do njega dolaze. Istovremeno, one su poziv, metafora, skrivena poruka; daju mogućnost da izmaštamo, dopunimo, dopričamo- sadržaje, koje u vidu nagoveštaja, vrlo ograničenog značenja, više u formi apstraktno asocijativne likovnosti i vizuelizacije, umetnica uvodi u predstave.
Sam izbor i repertoar sredstava koje koristi Mia Lukovac Arsenijević - kolažiranje, vez, crtež i uz to ručno pravljene krpene lutke iz Fabričice snova Bojane Rašić, predstavljaju način da se ukaže na bogatstvo i raznolikost podsticaja, koji su za najmlađe razlog istraživanja, pokušaja, izvor zaključaka. Umetnica zapravo nastoji da proprati čitav kognitivni proces koji vodi od zapažanja do sazrevanja, dok se sećanje, zabeleženo u sferi nesvesnog, više kao energetsko emotivni, nego trag o konkretnom i doživljenom, pozicionira kao trajna tačka oslonca u životu pojedinca.
Likovna priča Mie Lukovac Arsenijević, govori upravo o tome koliko su važna sećanja iz detinjstva, kao i o značaju tih sećanja u vremenu odrastanja. NJena umetnost je angažovana, slojevita, višeznačna, sa naracijom u naznakama i asocijacijama, likovno manje ili više redukovana, intimistička u svojoj suštini; pokreće pitanje ličnog odnosa prema okruženju i doživljaja sveta.
Simbolika veza, gde bod za bodom gradi oblik, inspirativna je i značajna za razumevanje koncepta '' Malih priča''. Rukom oblikovani mali ljudi, poput silueta su na slikama Mie Lukovac Arsenijević; teže ispunjenju, suštini. Dok u fazi formiranja upijaju svet oko sebe, kroz igru grade još jedan svet, po svojoj meri i pravilima. Između dva sveta, zauvek ostaje krpena lutka, kao simbol sećanja na detinjstvo , bezbedno utočište, izvor radosti. Fabričica snova Bojane Rašić, postoji da bi odrasli prepoznali da još kriju dete u sebi.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
