Pravoslavni vernici danas slave mučenike koji su LEČILI DODIROM!

Ovi sveci se slave dva puta godišnje - 14. jula kada je umro Kozma i 14. novembra kada je umro Damjan. Ovi sveci se smatraju zaštitnicima lekarske profesije.

Dvojica svetitelja bili su rođena braća, kao deca kršteni i vaspitavani u hrišćanskom duhu. Imali su veliku blagodat od Boga, da leče ljude i životinje od svake bolesti i muke i to obično polaganjem ruku. Za svoj trud nisu tražili nikakve nagrade, samo su zahtevali od bolesnika da veruju u Hrista Gospoda. Nasledivši veliko imanje, oni su ga milostivo razdavali bednim i nevoljnim.

U to vreme u Rimu je carovao car Karin. Gonitelji Hrišćanstva doveli su pred njega ovu svetu braću, okovane u lance. Posle dugog ispitivanja car im je naredio da se odreknu Hrista i prinesu žrtve idolima. Kozma i Damjan ne samo da nisu poslušali cara nego su ga i savetovali da on odstupi od mrtvih idola i da prizna jedinog istinitog Boga.

- Naš Bog nije stvoren, no On je Stvoritelj svega, a tvoji su bogovi izmišljotine ljudske i delo ruku umetnika. I kad ne bi bilo umetnika da vam naprave bogove, vi se ne biste imali kome klanjati - rekla su mu braća.

Zbog toga što nije verovao u Boga, slavio idole i proganjao hrišćane, Kozma i Damjan su učinili da se Karinu lice okrene na drugu stranu. Ubrzo je car zatražio pomoć i izlečenje upravo od njih. Posle čuda koje su učinili nad carem, jer su ga čudesno iscelili, car je i sam izjavio svoju veru u Hrista i otpustio braću svetu s mirom.

Nastavili su da slave Hrista Boga i isceljivali bolesne, a narod ih je proslavljao na sve strane. Pozavideo im je na slavi neki lekar, nekadašnji njihov učitelj i pod izgovorom da beru lekovite trave, izveo ih je u planinu i pobio kamenjem. Stradali su 284. godine. Njihov spomen ostao je trajan u crkvi na zemlji.