Sveti Nikifor, patrijarh carigradski:
Upravljaše, mudro i revnosno, crkvom svetom kao najveći arhipastir carigradski. Kada Lav Jermenin usta protiv ikona, on se usprotivi caru, i najpre cara savetovaše a po tom izobličavaše. Zato ga nečestivi car progna na ostrvo Prokonis. Na tom ostrvu beše manastir, koji sam Nikifor beše sagradio u čast svetog Teodora. I tu provede ovaj ispovednik vere pravoslavne trinaest godina, a potom predstavi se i ode ka Gospodu 827. godine. Pošto izgiboše svi carevi ikonoborci, i na carski presto sede Mihail s majkom Teodorom, a na patrijaršijski bi povraćen patrijarh Metodije, tada (846. godine) prenesoše se mošti svetog Nikifora sa Prokonisa u Carigrad, i behu položene prvo u crkvu svete Sofije, iz koje je za života i izgnan bio, a posle u crkvu Svetih Apostola. Glavno praznovanje ovoga velikog jerarha biva 2. juna, a 13. marta praznuje se otkriće i prenos njegovih netljenih moštiju. Beše sveti Nikifor izgnan iz Carigrada 13. marta, i opet 13. marta, posle devetnaest godina, mošti mu prenete u prestonicu.
Sveta mučenica Hristina Persijanka
Za nepokolebljivo ispovedanje vere Hristove bila ljuto mučena u Persiji u četvrtom stoleću. Toliko su je mučitelji šibali bičevima da je iznemogla i skončala. Duša njena rastavi se od izmučenog tela i useli u večnu radost Hrista Cara i Gospoda.
Sveštenomučenik Publije
Ovaj sveštenomučenik beše prejemnik u episkopstvu slavnoga Dionisija Areopagita u Atini. Kao episkop mučen od nevernika i posečen u drugom stoleću. Za kratkovremene muke nasledi život večni.