Sabor Presvete Bogorodice
Drugi dan Božića Crkva hrišćanska odaje slavu i hvalu Presvetoj Bogomateri, koja rodi Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista. Saborom se njenim naziva ovo praznovanje zato, što se toga dana sabiraju svi verni, da proslave nju, Mater Bogorodicu, i što se toržestveno, saborno, služi u čast Njenu. U Ohridu je od starine bio običaj, da se uoči drugog dana Božića večernja služi samo u Svetoj Bogorodici zvanoj Čelnica. Sve sveštenstvo sa narodom tu je saborno proslavljalo Prečistu Bogomater.
Spomen bekstva u Misir
Istočni mudraci-zvezdari poklonivši se Gospodu u Vitlejemu, uputiše se po naređenju angela drugim putem za domovinu svoju. I Irod opaki car umisli poklati svu decu u Vitlejemu. Vide Bog tu nameru Irodovu, pa posla angela Svoga Josifu. Angel se Božji javi Josifu na snu i zapovedi mu, da uzme Mladenca i Mater Njegovu i beži u Misir. Josif tako i postupi. Uzevši božanskog Mladenca i Mater Njegovu Presvetu, on se uputi prvo u Nazaret (Lk 2, 39), gde uredi svoje domaće stvari, i uze sobom sina svog Jakova, pa onda odoše u Misir (Mt 2, 14). I tako se ispuniše reči proročke: "Gle, Gospod sjedeći na oblaku laku doći će u Misir" (Isa 19, 1). U starom Kairu i danas pokazuju pećinu, gde je živela sveta porodica, a u selu Matarea, blizu Kaira, ukazuju na drvo, pod kojim se odmarahu Presveta Bogorodica s Gospodom Isusom, kao i čudotvoran izvor vode pod tim drvetom. Proživevši nekoliko godina u Misiru, sveta porodica vrati se po naređenju angela Božjeg opet u Palestinu. I tako se ispuni drugo proročanstvo: "Iz Misira dozvah sina svojega" (Os 11, 1). Irod beše umro, a na njegov krvavi presto sede dostojni mu u zlu sin Arhelaj. Čuvši Josif, da Arhelaj caruje u Jerusalimu, uputi se u Galileju, u svoj grad Nazaret, gde se nastani u domu svome. Galilejom tada vladaše drugi sin Irodov, Irod mlađi, koji beše nešto blaži u zlu od svog brata Arhelaja.
Prepodobni Evarest
Čitajući dela svetog Jefrema Sirina od diplomate postao monah. Vrlo surov prema sebi: nosio lance na telu i jeo suha hleba jednom nedeljno. Proživeo sedamdeset pet godina i preselio se ka Gospodu oko 825. godine.
Sveti Jevtimije Ispovednik, episkop sardijski
Prisustvovao VII vaseljenskom saboru. Oko trideset godina proveo u izgnanstvu zbog ikonopoštovanja. Pri caru Teofilu ikonoborcu šiban volovskim žilama, pri čemu mučenički skonča 840. godine i primi venac slave na nebu.
Prepodobni Konstantin Sinadski
Kao Jevrejin obrati se u hrišćanstvo. Pri krštenju metnu krst sebi na glavu, i osta mu na glavi čudotvoran otisak krsta do smrti. Skončao u Carigradu u VII veku. Slavan zbog isposništva i čudesa mnogih. Na sedam godina prorekao dan svoje smrti.