Tradicija i običaji u životu jednog naroda, pored jezika i religije, verovatno najpresudnije utiču na stvaranje i očuvanje etničkog identiteta zajednice.
U mestima širom Srbije poštuju se najrazličitiji običaji. Od verovanja na praznike do sahrana i ispraćaja sina u vojsku, običaji se poštuju, ali su mnogi od njih do danas potpuno zaboravljeni.
Običaji pri gradnji kuće
Najveća radost za domaćina je pokrivanje kuće, koje se u selu naziva pajdos. Taj dan većina majstora radi džabe. Komšije, rodbina i prijatelji, takođe bez poziva, dolaze u pomoć. Pre početka pokrivanja kolje se ovca ili ovan na temelju kuće - kurban. Žene iz komšiluka ili rodbine donose hleb, rakiju, kafu, šećer, košulje, peškire.
Hranu prima domaćica kuće, a garderobu jedan od majstora kači na pripremljeni krst - vešalicu koja je skovana od letava i prikovana na vrhu krova. Ovo se u narodu naziva "podignuti rogovi".
Po završetku radova, domaćin pripremi bogatu gozbu. Pred majstore se stavlja meso, uglavnom glava i plećka pečenog praseta. Pajdosu kuće uvek je prisutan veliki broj gostiju, koji se uz pesmu i muziku vesele do dugo u noć.
Zdravice
Na svečanostima u prostoru kuće ili dvorišta, domaćin uzima čašu sa rakijom, i dizanjem u vis zahvaljuje se svim gostima za dolazak i sa rečju Živeli ispija čašu. U isto vreme i svaki gost treba da ispije svoju čašu pića. Zdravice su često uobičajene i između gostiju pojedinačno. Tako zdravi svako svakome sa rečima Živ ti meni bio i zdrav. Onaj kome se nazdravlja, u obavezi je radi reda da popije zdravicu sa rečima hvala na zdravici i može i ne mora da odmah nazdravi nekome sledećem. Ovaj način nazdravljanja može uzeti maha tako da se društvo više nego inače opije.
Kumovanje
Kum kod srpskih porodica predstavlja osobu najvećeg poštovanja. Bez kuma se ne može obaviti svadba, ni krštenje deteta. Običaj je da se staro kumstvo prenosi, odnosno obnavlja, tako što će se muška deca od kumova međusobno kumiti.
Kada kumovi dogovore dan za kumovanje, tada otac ili neko od bliže rodbine prati budućeg kuma do kuće domaćina gde će se obaviti kumovanje. Porodica u kojoj se kumuje dočekuje goste sa gozbom. Oni koji kume sa sobom nose prinos - prase, rakiju, poklone, a domaćin pripremi sveću i sve se to stavlja na sto. Hleb i sveća stoje među kumovima. Pre početka kumovanja pali se sveća. Ustaje se. Kumovi se ljube u lice tri puta, i kum koji kumuje izgovara reči Kumim te kume Bogom i Svetim Jovanom, a kum koji se kumi odgovara, Primam kume kumstvo u ime Boga i Svetog Jovana, i to se ponavlja tri puta.
Zaboravljeni narodni običaji su:
Ako se novorođenče rodi sa košuljicom, veruje se da ga ne može probiti zrno iz puške.
Ne valja ulaziti u kuću skrštenih ruku.
Ne valja muško udariti metlom, jer neće rasti.
Ne valja ni za kim čistiti, jer ćeš mu zamesti sreću.
Ako koga žensko udari nogom, neće imati napretka četrdeset dana.
Kad se kome štuca, kaže se neko ga spominje.
Kad zvoni desno uvo, čuće se dobar glas, ako zvoni levo ružan glas. Ako ga upita druga osoba koje uvo zvoni, onda će taj glas otići na tu osobu.
Ako ti svrbi levi dlan, dobićeš novac, a za desni davaćeš novac.
Kad nekoga svrbi nos, ljutiće se, a ako igra oko plakaće.
Ako se zdrav čovek oseća pospano, umorno, doći će do promene vremena.
Bolovi na mestima starih povreda tela, znak je dolaska padavina.
Ako ustaneš na levu nogu, ceo dan ti ništa neće polaziti za rukom.
Ako se ugrizeš za jezik, neko te je slagao.
Ako zaigra brada, doćiće ti neko drag.
Ne valja da žila od drveta ode pod kuću, može neko da umre.
Ne valja bor saditi blizu kuće, kad bor naraste debljine domaćina, umreće domaćin, a neki kažu da ostaje kuća pusta.
Ne valja rukama čupati travu, jer će padati kiša. Ako nađeš detelinu sa četiri lista, bićeš srećan.
Ne valja saditi i kalemiti voće prestupne godine, jer će rađati svake druge godine.