Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja i praznuje: Svetog mučenika i arhiđakona Lavrentija.
Evo šta crkvene knjige pišu o ovom prazniku: Kada pogibe papa Stefan (v. 2. avgust), na njegovo mesto bi postavljen Sikst sveti, koji beše rodom Atinjanin, isprva filosof a potom hrišćanin. U to vreme episkopi rimski ginuli su jedan za drugim tako, da postati episkopom u Rimu značilo je što i biti izveden na smrt. Car Dekije beše rešen, da uništi hrišćanstvo i papa Sikst ubrzo bi izveden na sud sa dva svoja đakona, Felikisimom i Agapitom. Kada ih povedoše u tamnicu, reče Lavrentije papi: „Kuda ideš, oče, bez sina? kuda, arhijereju, bez arhiđakona tvoga?” Papa ga uteši prorekavši mu, da će i on još veće muke za Hrista podneti i uskoro za njim poći. I zaista, čim posekoše Siksta i ona dva njegova đakona, Lavrentije bi uhvaćen.
Prethodno on beše priveo u red sve svoje i crkvene stvari. Kao rizničar i ekonom crkveni, on prenese sve crkvene dragocenosti u dom neke udove, Kiriakije. Tom prilikom on isceli Kiriakiju od teške glavobolje dodirom ruku, a slepcu Kriskentionu povrati vid. Bačen u tamnicu Lavrentije i tamo isceli od slepila nekog dugogodišnjeg sužnja Lukilija, i krsti ga potom. Videći to, krsti se i tamničar Ipolit, koji posle postrada za Hrista (v. 13. avgust). Kako se Lavrentije ne hte odreći Hrista, nego, šta-više, savetovaše cara Dekija, da se on odrekne lažnih bogova, to bi bijen kamenjem po licu, i po celom telu skorpionom, tj. sindžirom sa oštrim zupcima. Neki vojnik Roman, prisutan mučenju, poverova u Hrista, i bi odmah posečen. Najzad metnuše Lavrentija naga na gvozdenu lesu, i podložiše oganj. Pekući se na ognju sveti Lavrentije zahvaljivaše Bogu i rugaše se caru zbog neznaboštva.
Kada predade svoju čistu i junačku dušu Bogu, telo njegovo uze noću Ipolit i odnese najpre u dom Kiriakije, a posle u jednu pećinu, gde ga česno sahrani. Postrada sveti Lavrentije sa ostalima 258. godine.