Više od 60 godina otkad je prestao da postoji Koncentracioni logor Jasenovac, teško je i pomisliti da se ne može saopštiti koliko je u njemu ubijeno ljudi, žena i dece.
Više od 60 godina otkad je prestao da postoji Koncentracioni logor Jasenovac, teško je i pomisliti da se ne može saopštiti koliko je u njemu ubijeno ljudi, žena i dece. Isto tako, nije moguće dokumentovati i dosad utvrđeni broj ubijenih identifikovati, već se jedino mogu označiti "N.N." licima, iako se o njima znaju neki podaci. Zbog toga su vršene procene ubijenih - od 50.000 do 1.400.000. Pojedinci u poslednje vreme takođe odokativno procenjuju i kažu da "veruju" i "otprilike" da na Jasenovac, od ukupnog broja žrtava u Drugom svetskom ratu, otpada 110.000 do 125.000.
Bilo je vrlo malo pokušaja da se problem Koncentracionog logora Jasenovac izuči, tj. da se postavi naučna osnova istraživanja. Sistem Koncentracionog logora Jasenovac obuhvata područje od 210 kilometara kvadratnih, što nam kazuje da je to stratište bilo jedno od najvećih u ovom delu Evrope, a i danas ne znamo koliko je na tom stratištu ubijeno ljudi. Izostao je izazov brojnih naučnih radnika: arheologa, antropologa, sudskomedicinskih veštaka, pedografa, istoričara i arhivista, da se ozbiljno pozabave ovim problemom. Svakako da je na to imala velikog uticaja politizacija celokupnog problema i u vezi sa tim umešanost i odgovornost tadašnje vlasti na svim nivoima SFRJ, Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Pokrajine Vojvodine.
Veliku prepreku istorijskoj nauci predstavljaju politički motivi, koji su očigledni u službenim popisima žrtava.
Za istoričare koji tragaju za objektivnom istinom izvori prvog reda su pisani dokumenti uz puno korišćenje rezultata ostalih naučnih disciplina uz utvrđivanje broja ubijenih. Ali treba imati u vidu da su ustaške vlasti NDH najveći broj dokumenata o Koncentracionom logoru Jasenovac uništili.
KARTOTEKA U PLAMENU
Kartoteka logoraša je u dva navrata spaljivana (početkom 1943. i aprila 1945). Čak i da kartoteka nije u dva navrata bila uništavana, na osnovu nje bilo bi teško doći do istine, jer su ustaše mnogo puta odmah likvidirale grupe pridošlih logoraša, ne uvodeći ih u kartoteku. To se naročito odnosi na masovne transporte sa Kozare, iz Slavonije, Srema. Zato ih sada možemo samo označiti "brojem" ili "N.N." licima, ali i mestom odakle su dovedeni u Koncentracioni logor Jasenovac.
U stotinama hiljada pregledanih originalnih dokumenata ustaške NDH o samom logoru piše vrlo malo. Da je neko "umro", ta dokumenta bi se mogla nabrojati na prste, a da je ubijen, zaklan, itd. ne bi se našao nijedan.
Poznato je takođe da su ustaše uništavale tragove svojih zločina i na drugi način, tj. otkopavanjem i spaljivanjem ubijenih, kuvanjem u kazanima, spaljivanjem živih i mrtvih, bacanjem u Savu i zakopavanjem u skrivenim močvarnim područjima. Nažalost propušteno je niz posleratnih godina kada je bilo vreme za istraživanje sistema logora i sve do 1961. godine o tom logoru se nije vodilo računa, prepušten je divljoj prirodi. I narednih godina sve skupa nije istraženo više od 20 odsto, posebno na utvrđivanju ubijenih. Navodno su svi bili zadovoljni što je Zemaljska komisija za ratne zločine Hrvatske ustanovila da je u Koncentracionom logoru Jasenovac ubijeno 600.000 logoraša.
Ni arhivske ustanove Hrvatske, Bosne i Hercegovine nisu takoreći ništa uradile na prikupljanju i sređivanju arhivske građe NDH i samog Koncentracionog logora Jasenovac. Dovoljno je zaviriti u objavljene preglede - knjige: "Arhivski fondovi i zbirke za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu" pa se uveriti da uopšte nema odrednice o Koncentracionom logoru Jasenovac. No, zahvaljujući bivšem Arhivu OS SFRJ, sada Vojnom arhivu VJ, dokumenta ustaške NDH su bila sređena i mikrofilmovana. Iz pregledanih 312.892 dokumenta NDH mnogo se toga saznalo o logoru Jasenovac i ličnim podacima ubijenih, a posebno iz mikrofilmovanih dokumenata specijalizovanih arhiva (SUP Zagreb, SUP Hrvatske).
Sem toga, deo arhivske građe ustaške NDH uništavan je preradom kao sirovina za proizvodnju hartije, što je nepobitno dokazano izjavama arhivista u Zagrebu i Sarajevu. O Holokaustu i zločinima genocida za poimenično utvrđivanje ubijenih u Koncentracionom logoru Jasenovac najbolje je sačuvana dokumentacija pri Državnoj, zemaljskim i pokrajinskim komisijama za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača. Ovim dokumentima treba pridružiti i brojne izjave izbeglih ili proteranih iz ustaške NDH koje je prikupljala Komisija za izbeglice u Srbiji od 1941. do kraja 1944. godine, a pohranjena su u Arhivu Jugoslavije.
Najveći broj izjava i nešto dokumenata prikupila su Udruženja logoraša i Spomen-područje Jasenovac (do 1990. god.) u kojima ima dosta identifikovanih poubijanih u logoru. I objavljena dokumentacija u vidu knjiga-zbornika dokumenata i podataka, brojne monografije i sećanja na ratne godine 1941-1945, naučni radovi i napisi u dnevnoj i revijalnoj štampi i u njihovim posebnim prilozima su korisni za saznanja o ubijenim. Svakako su sve knjige i izvori od koristi ako se koriste sa odgovarajućom dozom opreza i kritičnosti.
Ipak, najviše poimeničnih spiskova sačinile su organizacije saveza udruženja boraca NOR-a, popisujući od sela do sela i mesta do mesta, najviše na teritoriji nekadašnje NDH, posebno u Bosni i Hercegovini.