Štitasta žlezda strada zbog stresa

- Oboljenja štitaste žlezde danas se mnogo češće sreću u našem svakodnevnom kliničkom radu, ali češću prisutnost ovih bolesti treba delom pripisati i boljoj dijagnostici - kaže prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović, endokrinolog u KCS.

Ako štitasta žlezda oboli tako da ubrzano radi (hipertireoza), ona produkuje više tiroidnih hormona, što ubrzava mnoge procese u organizmu, stvarajući simptome kao što su ubrzan srčani rad, nervoza, učestale stolice, gubitak telesne težine.

Suprotno tome, kada žlezda usporeno funkcioniše (hipotireoza), stvara se manja količina hormona od one koja je potrebna, što može da uspori srčani rad i osobu učini umornom i depresivnom, da izazove zatvor. Niski nivoi hormona u krvi mogu da prouzrokuju da koža, kosa, nokti rastu sporije, budu grubi, suvi i krti. Osoba može da dobija na težini uprkos dijetama.

- Mnogo je faktora uključeno u nastanak bolesti tiroide. Osim hipertireoze i hipotireoze, žlezda može da bude inficirana ili u zapaljenju (tireoiditis) ili da se u njoj razviju ciste ili tumori. Najčešći tiroidni poremećaj je struma, odnosno uvećanje tiroide - kaže dr Šumarac Dumanović i dodaje da se sklonost da se razvije neki problem sa štitastom žlezdom često nasleđuje.

Stres je takođe faktor koji može da dovede do oboljenja štitaste žlezde, ali je teško utvrditi njegov pravi uticaj. Mnoge studije su, kaže doktorka, pokazale da stres može da promeni imuni sistem tako da dođe do promena u samoj tiroidnoj funkciji. I pušenje se vezuje za razvoj hipertireoze.

Sve bolesti tireoideje se uspešno leče ili lekovima, terapijom i operacijom, u nekim slučajevima je potrebno piti lekove do kraja života.