Kako izvaditi krpelja kod pasa i čoveka

Svi drugi metodi vadjenja krpelja nisu valjani i preporučljivi. Posebno se ne preporučuje mazanje krpelja kremom ili petrolejom, jer se pri bilo kom mazanju krpelj ispovraća. I u rupi koju je napravio u vašem tkivu ostavi sadržaj pun bakterija Boerrelia burgdorferi koja je izazivač Lajmske bolesti.

Takodje, krpelja ne treba kidati na pola, niti raskopavati mesto na koži na kojem se zakačio. Znači, obuhvati se krpelj prstima ili pincetom, stisne se lagano krpelj, okrene na levo, suprotno od kretanja kazaljke na satu i lagano izvuče. Ne bojte se krpelja, ne ujeda i ne možete se nabosti na neki njegov istureni deo. Ružan je i izgleda opako ali nije opasan.

Nakon vadjenja krpelja mesto uboda se obriše povidon jodom, alkoholom ili nekom biljnom tinkturom. Može se staviti i parče vate ili tufera koji je natopljen antiseptikom ili sredstvom za dezinfekciju. Tufer držati 10-ak minuta. Ukoliko nemate ništa od tih sredstava, i rakija je dozvoljena, ili u krajnoj liniji samo isprati mesto.

Nakon uboda ostane mali otok i crvenilo koje posla dan dva prodje u najboljem slučaju. U lošijim slučajevima, otok počne da raste i dodje do upale. Tada odmah idite do lekara, potrebno vam je lečenje, jer ste dobili Lajmsku bolest. Bolest je izlečiva ali treba reagovati na vreme.

Lajmska bolest

Lajmska bolest ili Lajmska borelioza je ozbiljno multisistemsko neurološko hronično oboljenje koje se dobija ujedom krpelja i koju izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Bolest zahvata kožu, srce, zglobove i centralni nervni sistem.

Staništa ove bakterije su krpelji, glodari, divlje i domaće životinje. Prenosioci infekcije su insekti krpelji koji prenose bolest na čoveka i domaće životinje. Bolest se javlja sezonski od ranog proleća do kasne jeseni, i to uglavnom kod osoba koje se bave baštovanstvom, često borave u prirodi ili prolaze kroz žbunje ili ispod drveća sa kojih krpelji padaju.

Lajmska bolest je otkrivena 1975. godine u gradu Lajm (Konektikat, SAD) i zbog toga se naziva Lajmska bolest.

Lajmska bolest se prepoznaje pojavom lokalnog otoka i crvenila na mestu uboda krpelja i to 3-30 dana nakon uboda. Lokalno crvenilo je toplo i uglavnom nije bolno. Pored promena na koži mogu da se jave temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, regionalno uvećanje limfnih žlezda itd. Ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči na vreme, nakon nekoliko nedelja razvija se drugi stadijum sa neurološkim simptomima, pojavom bolova u zglobovima i kardiološkim simptomima, a ukoliko se i u ovoj fazi bolest ne tretira nakon više meseci ili godina ona ulazi u treću fazu sa teškim neurološkim ispadima, promenama na zglobovima i koži.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike pacijenta i podataka o ujedu krpelja, a potvrđuje se testom na Lajmsku bolest. Terapija bolesti zavisi od njenog kliničkog stadijuma. Obično se koriste: penicilin, tetraciklini i hloramfenikol, a kod neuspešne antibiotske terapije u trećoj fazi preporučuju se i kortikosteroidi.