Evo u čemu greše vegetarijanci!

Evo nekoliko grešaka koje vegetarijanci prave, a koje im mogu narušiti zdravlje:

Informacije o hrani dobijaju iz nepouzdanih izvora: Ako odlučite da postanete vegetarijanac nakon što u magazinu pročitate priču o omiljenoj holivudskoj zvezdi koja je prešla na taj način ishrane, znajte da grešite. Iako većina njih deluje mršavo i zdravo, to ne znači da njihov organizam sadrži sve potrebne nutritijente koji su telu potrebni za normalno funkcionisanje. Manjak vitamina lako se javlja u slabo planiranoj vegetarijanskoj dijeti, a naročito vitamin B12. Nedavna studija je pokazala da neostatak tog vitamina može izazvati nepovratno oštećenje nerava. Zato je jako važno da pronađete lekara koji će vam objasniti sve rizike vegetarijanstva i alternative namirnicama životinjskog porekla.

Vole da “grickaju”: Mnogi vegetarijanci zapravo su nepopravljivi ljubitelji grickalica koji su umesto mesa odlučili da svoju ishranu “obogate” čipsevima, perecima i keksima, jer ne znaju šta drugo da jedu. Problem je u tome što te prerađevine vašem organizmu nemaju šta da ponude, osim nepotrebnih kalorija. Ako previše uživate u grickalicama, pokušajte da ih zamenite zdravijim opcijama, poput šargarepe, krastavca, kokica, integralnih krekera, badema i suvog grožđa.

Njihov svakodnevni meni je jednoličan: Zamislite da se svakog jutra budite i oblačite istu garderobu. Podjednako loše (a možda i gore) je jesti svaki dan istu hranu. Šteta od takve navike znači da će vam nedostajati ključni vitamini, minerali i zdrave masnoće, a to će vas izložiti brojnim rizicima ili vratiti na mesnu ishranu. Pronalaženje raznih vrsta jela je ključ za zadržavanje na vegetarijanskoj stazi. Fokusirajte se na to da svakog dana unesete dovoljno proteina (orahe, semenke, mahunarke, tofu), kalcijuma (zelenog lisnatog povrća poput kelja i brokolija), gvožđa (sušenog voća i mahunarki), vitamina B12 (žitarice sa dodatkom ovog vitamina, sojino mleko), vitamin D (dovoljno izlaganje suncu i suplemente), a uz sve to da uopšte unosite dovoljno voća i povrća svakodnevno.

Gaje zablude o proteinima: Postoje dve zablude o proteinima. Prva je da “stvarne” proteine možete dobiti isključivo iz mesa, a druga da vam je potrebno mnogo njih da biste bili zdravi. Međutim, biljni proteini podjednako su dobri od životinjskih, a obuhvataju boraniju, pasulj, integralnu soju, kikiriki, kinou, leblebije i grašak. Dalje, proteina vam je potrebno mnogo manje nego što mislite. Većini zdravih pojedinaca potrebno je oko 0,8 grama po kilogramu telesne težine. Dakle, ako imate 60 kg, potrebno vam je okvirno 48 grama proteina. Primera radi, 100 grama belog pasulja tetovca ima 21,5 grama proteina.

Misle da su imuni na bolesti uzrokovane hranom: Mnogi vegetarijanci misle da će odabirom biljne hrane smanjiti mogućnost trovanja bakterijama. Međutim, slučajevi trovanja biljnom hranom podjednako su česti kao mesom ili mlečnim proizvodima. Ono što je važno je da pravila o pripremanju namirnica treba da važe za sve ljude, a naročito decu i osobe sa slabim imunim sistemom.