Godine 1237. mošti Svetog Save su prenete iz Trnova u Mileševu, zadužbinu kralja Stefana Vladislava.
Vernici danas obeležavaju prenos moštiju našeg prvog učitelja i arhiepiskopa svetitelja Save. Ovoga dana ustanovljeno je u našoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi da se praznuje prenos moštiju svetog i bogonosnog oca, iz Trnove u manastir Mileševa.
Prenos moštiju Svetog Save, dogodio se za vreme vladavine kralja Vladislava 1237. godine. Nakon godinu dana od sahrane tela prvog svetog arhiepiskopa srpskog, namesnik Arsenije je želeo da se Savino sveto telo prenese u Srbiju, pa je predlagao i kralju.
Govorio je da je velika žal kako njega, tako i naroda koji je zadužio svojim dobročinstvima, crkvama i manastirima koje je podigao i ostavio. Ne ide da njegove mošti ostanu u tuđoj zemlji van njegove crkve i otadžbine.
Vladislav se veoma obradovao ovom predlogu, i odmah poslao izaslanika sa pismom svom tastu, caru Asenu u Bugarsku. Međutim car nije želeo da preda svete mošti već je obrazložio da bi taj zahtev imao smisla ukoliko se oni ne bi pravedno i dostojno odnosili prema svetitelju, ovako ga ne želi predati Srbiji.
Kralj mu je ponovo poslao pismo, ali ovog puta je Asen sazvao svoje patrijarhe i viđenije građane, kako bi doneo odluku. No, ipak, odgovor je glasio da ne želi da preda sveca, jer je on tu izabrao da počiva i da tako treba da ostane.
Videvši kralj da ne može nikako da se dogovori sa svojim tastom, rešio je da ga poseti lično. Pre nego što je stigao u carske dvore, prvo je ptišao na grob svetog Save gde mu se molio i plakao. Potom je otišao na carevu gozbu, gde je bio dočekan kako dolikuje.
Te noći u snu se caru Asenu, javio anđeo božji u vidu Save, i rekao mu da dopusti kralju Vladislavu da prenese njegovo sveto telo u Srbiju. Tako je i bilo. Kralj sav srećan krenu sa moštima svoga strica u otadžbinu, u manastir Mileševa, čija je zadužbina kralja Vladislava.
Posle nekog vremena, jednom pobožnom prepodobnom starcu u manastiru Mileševi javi se u snu Sveti Sava govoreći, da njegove svete mošti izvade iz groba i polože ih ispred groba u crkvi. To su uradili. Podigli su iz groba presveto telo njegovo čitavo i netruležno i miomirisno, i stavili ga napred u crkvi, svima na viđenje, poklonjenje i isceljenje.
Od svetih moštiju dogodila su se mnoga čudesna isceljenja, kao što o tome opširno govore životopisci Teodosije i Domentijan.
Izvor: Telegraf