Istorijat FK Radničkog

U kafani „Park“ održana je u septembru 1923. godineosnivačka skupština kluba „Mladi Radnik, kada je izabran i prvi predsednik kluba, gospodin Aleksandar Ratković. Na skupštini jei izabrana Uprava kluba . su usvojena pravila Premijernu  utakmicu „Mladi Radnik“ je odigrao sa  SK „Triglav“ i izgubio rezultatom 2:0.

Prvi gost je bio beogradski SK „Radnički“ 16. avgusta 1925.godine i završena je ubedljivom pobedom iskusnih gostiju sa 5:0. Već  sledeće nedelje, 23.avgusta 1925.godine, „Mladi Radnik“ je ostvario i svoju prvu pobedu protiv niškog „Radničkog“7:1. U prvoj deceniji svog postojanja klub nije mogao da ostvari zapaženije sportske rezultate.

Sadašnje ime Radnički dobija 17. septembra 1929. godine.Omiljeno mesto za okupljanje fudbalera i rukovodstva „Radničkog“ je bila kafana „Moskva“.

Od 1933. Godine  Radnički je imao i veći broj međunarodnih susreta. Među najznačajnije spadaju susreti sa proslavljenim  mađarskim timovima, „Nemzetijem“ i „Segedom“, bečkim „Rapidom“, rumunskim „CFR“, „Olimpikom“ iz Marselja i drugim.

Svoj stadion FK „Radnički“ dobija 1935. godine u blizini današnje železničke stanice. Igralište je napravljeno uz veliku pomoć simpatizera kluba i dobrovoljan rad. Posebno se u izgradnji stadiona istakao Kazimir Veljković. Dobrovoljnim prilozima svojih članova omogućena je i izgradnja lepo pokrivene tribine za oko 1.000 gledalaca, sa svlačionicama, što ga je tih godina pred Drugi svetski rat, činio najlepšim fudbalskim igralištem u unutrašnjosti države. Prvu utakmicu na novom igralištu „Radnički“ je odigrao 18. avgusta 1935. godine protiv lokalnog rivala ekipe Slavije. „Radnički“ je ostvario i prvu pobedu na svom novom terenu i to sa 1:0, a prvi pogodak je postigao Jeremija Nikolić.

U toku teške četvorogodišnje borbe protiv okupatora u masovnom streljanju u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine i koncentracionim logorima položio je živote veći broj igrača i funkcionera „Radničkog“.

Posle oslobođenja Kragujevca 1944. godine „Radnički“ nastavlja da se brzo razvija I stvara veliki  sportski kolektiv. „Radnički“  od 6. juna 1957. godine, dobija  gradski stadion(današnje ime ČIKA DAČA) Stadion je primao 30.000 gledalaca, a prvu utakmicu su odigrali FK „Radnički“ i FK „Partizan“ i ona je završena nerešeno 2:2.

Od svog osnivanja FK „Radnički“ ima mnogobrojne i verne navijače. A koliko su pristalice „Radničkog“ bile privržene klubu pokazuju i specijalno uvedeni „navijački vozovi“ kojima su pratili tim „crvenih“ na svim njegovim važnijim utakmicama u zemlji.

Prvi „navijački voz“ odvezao je 29.jula 1934. godine 600 navijača „Radničkog“ u Beograd na kvalifikacionu utakmicu za državno prvenstvo BASK – Radnički. Utakmica je završena bez golova. Posle Beograda „navijački vozovi“ su postali tradicija, pa su navijači „Radničkog“ putovali na gostovanja u Skoplje, Niš, Sarajevo, Zemun, Novi Sad, Banja Luku , Ljubljanu  i druge gradove..

Vozove su zamenili autobusi I Crveni djavoli, verni navijači Radničkog I danas u velikom broju prate voljeni klub na svim gostovanjima.

U Radničkom  je ponikao veliki broj vrhunskih fudbalera, a spomenućemo imena Ivana Čabrinovića, Zoran Ristića, Vladete Žabarca, Svetozara Gođevca, Đorđa Geruma, Slavoljuba Paunovića, Slobodana Paunovskog, Dragića Špiljevića, Milasina Milića ,Žarka Olarevića, Milije Ilića, Predraga Spasića, Predraga Đorđevića,Zorana Gođevca,  Đorđa Rakića, Radeta Mijailovića, Ivice Marinkovića, Predraga Katića, Aleksandra Pajića, Njegomira Kostića, Neško Milovanović, Slavoljub Kizić,Tika Stašević, Velimir Ivanović, Vladimir Pantović…