Lazar Ćirović, najpoznatiji kragujevački odbojkaš ,samo za portal IKRAGUJEVAC

Koliko se sve ovo sa koronavirusom odražava na tvoju karijeru?

Bavljenje sportom, kao i život uopšte, veoma se razlikuje od onog normalnog kakav pamtimo i koji smo olako shvatali dok nismo upali u ovo izmenjeno stanje u kome nam je dosta toga onemogućeno i u kome planovi propadaju brže nego ikad. Prvi put sam čuo za koronu dok sam bio u Kini i to posle utakmice koju sam odigrao protiv ekipe iz Vuhana, nakon koje su oni završili u karantinu a čitavo prvenstvo je bilo otkazano. Sledeći problem su odlasci na gostovanja, gde treba izbegavati svaki vid javnog prevoza, naročito aerodrome, kako bi se smanjila mogućnost zaraze što nama igračima smanjuje vreme za odmor i otežava oporavak usled većeg broja sati provedenih u kolima i autobusu. Ove i prethodne sezone su česta otkazivanja utakmica usled zaražavanja pojedinih igrača pa je gotovo nemoguće planirati i organizovati raspored treninga kao ni slobodno vreme. Sledeća važna stavka su prazne tribine usled zabrana okupljanja što naravno dosta utiče na nas igrače koji igramo bez publike, ali još više na klubove kojima to utiče na izvor prihoda. U suštini, uticaj na sport je ogroman, a ja se trudim da iz svega izvučem nešto pozitivno i tako umanjim da se problemi loše odraze na moju karijeru.

Kada si započeo odbojkašku karijeru?

Počeo sam da treniram odbojku u petom razredu. Zavoleo sam taj sport uz svog dedu, takođe bivšeg odbojkaša Radničkog, koji je redovno pratio utakmice i na mene preneo ljubav prema odbojci. Profesionalnu karijeru sam počeo u Kragujevcu u svojoj 18. godini dok sam još uvek išao u srednju školu.

S obzirom na to da si visok 2 metra , pre bismo očekivali da si košarkaš,imaš li afiniteta prema nekom drugom sportu?

Definitivno ne. Volim sve sportove, možda najčešće pratim tenis, ali ne mogu da kažem za sebe da sam izraziti ljubitelj bilo kog sporta sem odbojke. Iako sam, dok sam išao u školu, provodio dosta vremena na sportskim aktivnostima, ni jedan sport me nije privukao da ga zavolim kao ovaj kojim se bavim. Možda je razlog u tome što nisam bio dovoljno talentovan za druge sportove ili pak to što sam uvek bio mnogo bolji đak nego košarkaš ili fudbaler. A što se tiče visine, ona je u odbojci takođe poželjna kao i u basketu.

Debitovao si za Radnički iz Kragujevca,a zatim si nastupao za klubove iz različitih zemalja? Gde bi poželeo da si mogao da octanes?

Divna strana sporta je ta što ti pruža mogućnosti da upoznaš mnoge delove sveta i skupiš dosta lepih iskustava. Iako sam uvek imao mogućnost da ostanem, najčešće sam birao da na kraju sezone odem. Razlozi se kriju u tome što sam uvek želeo nešto bolje i više, ali i u tome da mi je do sada svaka promena prijala na određeni način. Promene nisu nužno loše, pa kako sam stariji, sve više shvatam da je svaka promena nova prilika za rast i sticanje novih iskustava.

U kom klubu trenutno nastupaš,I da li si zadovoljan statusom?

Trenutno sam u klubu Maseik u Belgiji. To je ekipa koja je u odbojkaškom svetu već decenijama poznata kao odlično organizovan klub i standardan učesnik Lige Šampiona. Imam status jednog od glavnih nosioca igre s obzirom na iskustvo, pa se u toj ulozi osećam jako dobro i mogu da kažem da sam zadovoljan životom u ovako uređenoj sredini.

Koliko ti nedostaju porodica i Kragujevac?

Kragujevac je moj grad i za njega me vežu divne uspomene na vreme koje sam proveo tamo. Izuzetno mi prija da dođem i provedem leto kod kuće ali sam u neku ruku i srećan što imam priliku da igram i živim u inostranstvu veći deo godine. Porodica i prijatelji su nešto što mi uvek nedostaje, za mene su oni Kragujevac i mnogo više od toga. Uvek se radujem slobodnom vremenu koje mogu da provedem sa svojim najbližima.

Čime bi se bavio da nisi odbojkaš?

Kao srednjoškolcu plan mi je bio da studiram elektrotehniku ili mašinstvo, tako da bih verovatno bio inženjer, međutim život me je odveo na drugu stranu.

Omiljena filmska replika?

Ima mnogo filmova koje sam pogledao na desetine puta, naročito domaćih. Neka bude scena iz filma ,,Tito i ja” kad Zoran pita Kostu, istoričara umetnosti: ,,Što vi ne radite to, taj vaš posao nego rmbate ovde po ceo dan?”

Verujete li u muška-ženska prijateljstva?

Naravno. Uvek sam verovao u zdrav odnos između dvoje dobrih ljudi bez obzira na pol.

Moto ili mudrost kojom se vodiš u životu?

Put od hiljadu milja počinje jednim korakom.

Koji je tvoj emotivni status?

Imam verenicu. Zajedno smo već 11 godina i ona me prati i podrška mi je skoro od početka moje karijere.

Vaša omiljena destinacija iz snova?

Nemam omiljenu destinaciju, volim prirodu i istorijska mesta. Postoji mnogo lepih mesta koje bih želeo da posetim. Najinteresantnije do sad mi je bilo u Atini i Milanu, jer su to mesta koja pored istorije i lepote grada, mogu da ponude i dosta zabave.

Autor: Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva