Isus, Bogorodica, svetitelji… Čitave kompozicije sa verskim motivima ili istorijom hrišćanstva… Bukvalno, prave ikone i sve to na neobičnom formatu – jajetu. Pri Vladičanskom dvoru u Kragujevcu postoji nesvakidašnja, izuzetno bogata kolekcija uskršnjih jaja koja su iz čitavog sveta na poklon dobijali episkopi šumadijski.
Zbirka je pre skoro pola veka nastala sasvim spontano.
– U pitanju je na početku bila privatna kolekcija vladike Save (Vukovića) koju je on počeo da sakuplja u vreme kada je bio episkop američki i kanadski (1967 – 1977.). Ona je za njega, očigledno, imala sentimentalnu vrednost jer je dolaskom u Kragujevac i Šumadiju sve te darove preneo iz SAD, pojašnjava otac Dragiša Bogičević, sveštenik Sabornog hrama u Kragujevcu koji se stara o ovoj zbirci ukrasnih i ukrašenih uskršnjih jaja u starom delu Vladičanskog dvora.
Kada se vladika Sava upokojio na tron Eparhije šumadijske je došao vladika Jovan.
– Nekako promislom Božijim i on je bio episkop zapadnoamerički (1994 – 2002.) a kod njih postoji običaj da tokom vaskršnjih praznika tamošnji parohijani najlepše ukrašeno jaje poklanjaju vladiki, nastavlja priču otac Dragiša.
Dolazeći u Kragujevac i vladika Jovan je svoje primerke, ne znajući da takva kolekcija u Vladičanskom dvoru već postoji, doneo iz Amerike i potom samo priključio i pridružio već postojećoj zborci svog prethodnika.
Danas, se u ovoj zbirici nalazi više od 250 primeraka.
Od Ekvadora, preko SAD do Rusije
Čitava galerija ne samo verskih i crkvenih motiva već i tehnika oslikavanja. Tu je zastupljeno sikanje voskom (ili „voštano”), dekupaž, tehnika oslikavanja travama, prirodnim bojama lukovina ili orahovina, pojedini primerci su ukrašeni cirkonima…
– Ona su prava remek dela. Da čovek ne poveruje da je neko to svojom, slobodnom rukom, samo uz pomoć ekserčića i voska uspeo da izvede na jajetu. To su prave ikone, ističe sveštenik Dragiša.
Sem likova svetaca i tema iz hrišćanskog života na pojedinim primercima su oslikani hramovi Srpske pravoslavne crkve u u SAD, poput crkava u Los Anđelesu, Klivlendu, Finiksu u Arizoni… ili su spomenute njihove proslave i godišnjice poput bogato slikopisanog jajeta iz Majamija na Floridi na kom je zapisano je da je u pitanju proslava 50. godišnice hrama (sada će već i 100.-ta).
Šumadijske vladike su primerke sa svoje kolekcije donosile sa brojnih putovanja po svetu. Definitivno najstariji primerci iz zbirke su sa severnoameričkog kontinetna a potom se „nižu” i oni novijeg datuma (poslednjih decenija) iz Moskve, Sankt Peterburga, Kijeva, Gvajakila iz Ekvadora (poklon vladiki Jovanu od arhimandrita tamošnjeg manastira)…
A, sem likovnih motiva i tehnila oslikavanja zastupljene su i sve moguće vrste jaja, od standardnih kokošijih, u kolkciji su još i guščija, pačija, ćureća, od morke… pa čak i nojeva.
– Zaista, rariteti ove zbirke su nojeva vaskršnja jaja iz JužneAfrike pokon vladiki Jovanu kada je bio tamo u pratnji počivšeg patrijarha Irineja na proslavi 40.-godišnjice hrama Svetog Tome u Johanesburgu 2018. godine, koji je prva i najstarija naša crkva na tlu ovog kontinenta, pokazuje nam naš sagovornik.
Vaskršnji lavovi, slonovi, nosorozi i leopardi
Otac Dragiša prepričava i anegdotu kako su ova tri nojeva jaja završila u zbirci šumadijskih episkopa u Kragujevcu.
– Boraveći na jugu Afrike, patrijarh Irinej je znajući da u kragujevačkom Vladičanskom dvoru postoji ova nesvakidašnja kolekcija u šali rekao da u njoj fale samo nojeva vaskršnja jaja. Neko iz njegove pratnje je tu priču preneo domaćinima i južnoafrički Srbi su se odmah organizovali i zbirka je postala bogatija za tri jaja baš od najveće ptice na svetu, navodi sveštenik Dragiša pokazujući nam džinovska oslikana nojeva uskršnja jaja, jedno sa motivima i divljim životinjama Afrike (lav, slon, leopard, nosorog…) i dva, onako tradicionalno, ofarbana u crveno „na radost”.
Čitava kolekcija smeštena je u soba vladike Save, sa njegovim nameštajem iz 70.-ih godina prošlog veka, namenski rađenom vitrinom za zbirku na čijem se vrhu nalazi prikaz Blagovesti, a prekoputa se nalaze izložene sve njegove mitre (posebne liturgijske krune) iznad kojih su umetnički naslikani portreti svih epikopa šumadijskih.
– Svako od ovih jaja iz zbirke priča neku svoju posebnu priču. Ponaosob ona podsećaju na drage osobe i događaje jer su pokloni od vernika, eparhijana, dece, prijatelja, stranih diplomata…, za kraj citira vladiku Jovana sveštenik Dragiša Bogičević dok pažljivo vraća na svoja mesta one najlepše ili najneobičnije primerke koje smo izdvojili za fotografisanje.
Inače, kako naš sagovornik napominje za kraj zbirka nikada nije javno izlagana niti je i jedan od primeraka napustio sobu u kojoj su izloženi. Kolekcija je jedinstvena u Srbiji (postoje neke privatne, manje i mlađe zbirke, neosporno i ne ovakve umetničke vredosti) pa je ova reportaža u Danasu retka prilika da je „pogleda” i šira javnost.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
